PERUANSKA JAGODA

Sigurno ste videli ovu neobičnu biljku koja podseća na čeri paradajz. Peruanska jagoda ili peruanska vučja jabučica je i povrće i voće.

Peruanska jagoda je negde poznata i kao Inka ili Astečko voće, a u južnoameričkoj kuhinji se ceni kao voće i povrće.

Ova biljka je u narodu poznata i kao „ljubav u kavezu“, budući da njen narandžasto-crveni plod, prečnika 1-2 cm, sazreva unutar interesantnog oklopa (ljuske) koji podseća na mrežasti lampion.

Još neki nazivi po kojima je ovo zanimljivo voće poznato su: zlatna bobica, astečka bobica, peruanska trešnja, kineska laterna, Inka bobica i dr.

Peruanska jagoda je trajna biljka, a pripada porodici pomoćnica (Solanaceae), što znači da je srodna sa krompirom i paradajzom. Vodi poreklo iz Južne Amerike (naročito iz visoravni Kolumbije, Ekvadora, Perua i Čilea), međutim, danas se uzgaja u čitavom svetu.

Ova biljka ne toleriše mraz, stoga se u našim krajevima uzgaja kao jednogodišnja biljka. S druge strane, ukoliko andsku jagodu uzgajate u tegli i zatim premestite u zatvoreni prostor, ili pak na jesen presadite u tegle, može da prezimi.

Svaka biljka daje 100 do 150 veoma ukusnih plodova, koji su po veličini nešto veći od trešanja, dok im je unutrašnjost ispunjena sitnim semenkama kao kod paradajza. Cvetići su žuto-crne boje, oblika zvona i okrenuti su ka dole.

Nakon cvetanja se na mestu cveta obrazuju zeleni lampioni unutar kojeg se razvija plod peruanske jagode. Lampioni su najpre zeleni, a plod (bobica) je takođe zelene boje. Kako plod zri, tako lampion postaje smeđ, a plod dobija narandžastu boju.

Peruanska jagoda i njena upotreba

Plod peruanske jagode može da se jede u sirovom ili kuvanom obliku. Obično se dodaje u pite, kolače, žele, kompote, džemove i slična jela. Može da se dodaje i u salate sa povrćem, ili da se kuva u sosovima koji se služe uz tortilje, može da se meša u sokove, da se zamrzava ili da se dodaje kao ukus dezertima.

Ima prijatan gorko-sladak ukus (podseća na narandže i jagode), ima manje, ali slađe voće nego neke srodne sorte. Osušeno voće peruanske jagode može da se koristi kao zamena za suvo grožđe, iako nije tako slatko.

Svaki plod je u svojoj „papirnoj kesi“ (botanički je to “kaliks“ ili čašica) kako bi se zaštitio od štetočina. Ova čašica je otrovna i ne bi trebalo da se jede.

Važno je da plod bude potpuno zreo pre jela, kada se zaštitna čašica oko njega lepo osuši i počne da se raspada. Ukoliko se jedu peruanske jagode koje nisu potpuno zrele, mogu da izazovu želudačne tegobe.

Plod je bobica prečnika oko 2 cm. Osušeni plod može da se koristi i kao zamena za kvasac. Ukoliko odaberete plodove pažljivo sa netaknutim čašicama, mogu se čuvati 3 meseca ili duže.

Ne preporučuje se da pojedete više od 6 plodova peruanskih jagoda odjednom. Pre konzumiranja ploda, prvo uklonite ljusku i operite ga.

Peruanska jagoda – nutritivni sastav i lekovitost

Doza od 100 g peruanskih jagoda sadrži malo kalorija (53 kcal) i sadrži umerene nivoe vitamina C, tiamina i niacina, dok su ostali nutrijenti zanemarljivi. Analiza ulja iz različitih komponenti ploda, prvenstveno iz njegovog semena, pokazala je da su linolna kiselina i oleinska kiselina glavne masne kiseline, da su beta-sitosterol i kampesterol glavni fitosteroli i da ovo ulje sadrži vitamin K i beta-karoten.

Što se tiče sadržaja polifenola, on varira prema vrsti sorte i vremena zrenja voća. Nivoi proteina i fosfora su izuzetno visoki za voće.

Andska jagoda sadrži i polifenole koji su veoma značajni za celokupno zdravlje, a smatra se da ima i anti-inflamatorna i antioksidativna svojstva. To znači da deluje protiv upala i da usporava proces starenja organizma, a samim tim i nastanak mnogih bolesti (sprečavaju nastanak slobodnih radikala).

Izvor: Prirodanadar.rs