SONET POD KLEPSIDROM
Rasplet od svih čudniji – magijom razoružan,
ispran bojom Meseca, zarobljenik ponoći.
Dug posleponoćni sat, stižu vetrovi noći –
sve truli, raspada se, uz utisak otužan.
U epicentru tmuše – crno srce soneta.
Oslušne šapat trave u betonu zarobljen
maslačak vatreno žut, u vremenu izgubljen –
tminom što skriva Mesec začaranog soneta.
Sneg na krilu anđela – insert zime kroz leto –
grana punih pahulja drhti deblo stoletno –
zlatni tornjevi grada pred neumitnim padom.
Vreme za mesečinu i sonet pod klepsidrom,
lampioni kad zgasnu i postane proziran –
Ilustrovani čovek kroz sonete začaran!