DUHOVI (PEDESETNICA)
Sveta Trojica i njene ličnosti. Sveta Trojica kao večna zajednica ljubavi i zajednica tri ličnosti. Jednosušnosti i nerazdeljivost Svete Trojice.
Sveta Trojica (Duhovi) pokretni je praznik u kalendaru Srpske pravoslavne crkve i praznuje se uvek u nedelju, koja pada na pedeseti dan od dana Vaskrsenja Gospodnjeg, zbog čega se naziva još i Pedesetnica.
Ličnosti Svete Trojice: Oca i Sina i Svetog Duha
Ličnosti Svete Trojice od večnosti postoje kao jedinstvene i neponovljive. Lična odlika Boga Oca je nerođenost ili bespočetnost, Sina – bespočetna rođenost, a Svetog Duha – ishođenje od Oca. Lična svojstva se mogu i detaljnije opisati: lično svojstvo Oca je nerođenost i On je Otac Sina i Proishoditelj Duha; lično svojstvo Sina je rođenost od Oca i On je Jedinorodni, a lično svojstvo Svetog Duha je ishođenje od Oca ne na rađajući, nego na ishodeći način. Šta je to rađanje, a šta je ishođenje, jedino je poznato Bogu i nemoguće je saznati nijednom stvorenom umu. Govoreći o ličnom svojstvu Svetog Duha sv. Grigorije Bogoslov se poziva na Hristove reči: Utješitelj, koga ću vam ja poslati od Oca Duh Istine, koji od Oca ishodi, On će svjedočiti za mene (Jn. 15, 26).
Sv. Grigorije Nisijski podrobnije obrazlaže učenje o ličnim svojstvima Svete Trojice: „Otac se shvata kao bespočetan i nerođen i svagda Otac, a iz Njega se po neposrednosti i nerazdvojno podrazumeva Jedinorodni Sin, a kroz Njega i sa Njime, pre no što bi upala neka misao o praznom ili nepostojećem, odmah sjedinjeno shvata i Duh Sveti, ne kao da je On kasniji po biću posle Sina, tako da bi nekad zamislili Jedinorodnog bez Duha, nego i On (Duh) ima uzrok iz Boga svega, odakle je i Jedinorodna Svetlost (Sin) i zasijao je kroz istinitu svetlost Sina, ne budući odsečen ni rastojanjem, ni drugačijom prirodom od Oca ili od Jedinorodnoga“.
Sveta Trojica – večna zajednica ljubavi
Otac je Otac jer je beznačalan, Sin je Sin i ima Načelo u Ocu od večnosti, a nema načelo u vremenu. Ova istina o Sinu iskazana je i na početku Jovanovog Jevanđelja učenjem o Logosu: U početku bješe Logos (Riječ) i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog (1,1). Sveti Duh je Duh Istine, jer proishodi u večnosti od Oca, ne rođenjem nego ishođenjem. Sveta Trojica postoji dakle, kao večna zajednica nesebične ljubavi: Otac od večnosti voli Sina i Svetog Duha, a tako i Sin Oca i Svetog Duha, i isto tako Sveti Duh voli Oca i Sina. U Trojici svaki voli drugu Dvojicu, a ne Samog Sebe. Tri Ličnosti iako su u neprestanom prožimanju ljubavi i života, jer su od večnosti jedna u drugoj kao tri sunca koja blistaju jedno kroz drugo, ne mogu izgubiti svoje osobenosti i zadržavaju Svoje lične odlike jer ne dolazi do Njihovog slivanja. Sv. Jovan Damaskin govori da su Ličnosti Trojice sjedinjene bez mešanja i da su različite bez razdvajanja.
Jednota Božija je sačuvana prevashodno zbog Monarhije Boga Oca Koji Sinu i Svetom Duhu daje večno postojanje, kao i zbog jedne božanske suštine kojoj Otac daje postojanje, kao i zbog jedne energije i volje koje sleduju zajedničkoj suštini. Tako Trojica postoji kao Jedan Bog od večnosti i ne prestaje biti Jedan Bog ni kada stvara svet, jer ne dolazi do nužnog izlivanja Božanstva, nego počev od stvaranja i u celom odnosu Boga prema svetu, sve biva po blagoslovenom poretku: od Oca kroz Sina u Svetom Duhu. Prinos sveta Bogu pak, biva: u Duhu Svetom, kroz Sina ka Ocu. Tako je, po sv. Jovanu Damaskinu, „Bog poznat u tri savršene Ličnosti i obožavan jednim savršenim obožavanjem od svih umnih stvorenja“.
Sveta Trojica – Jedan Bog
Bog se ne retko smatra vrhovnim i večnim bićem bez imena i bez početka, koje ima suštinu ili prirodu od večnosti i koje se od sveta razlikuje po tome što postoji na savršeniji način od njega. Po mišljenju nekih filosofa svet sapostoji Bogu, dok drugi smatraju da je Bog tvorac sveta. Tako su Boga shvatali mnogi filosofi pre vremena Hristovog, ali i posle Njegovog dolaska.
Bog Otkrivenja – zajednica Tri Ličnosti
Za razliku od religijskog i filosofskog poimanja Boga, koje uvek polazi od ljudskih naslućivanja, domišljanja ili racionalnih zaključivanja, hrišćanska vera jeste vera u Jednoga Boga Koji je Bog Otkrivenja. Bog se otkriva kao Ličnost, odnosno kao zajednica Tri Ličnosti – Sveta Trojica.
Celokupno biblijsko Predanje pruža nedvosmislena svedočanstva o javljanju Jednog trojičnog Boga. U Starom zavetu Bog se postepeno objavljivao kao trojica; najpre u stvaranju sveta i čoveka: Da stvorimo čovjeka po obličjusvojemu (Post. 1, 26), a onda u vidu tri Anđela (Post. 18, 2) kojima se avraam obratio rečju: Gospode (Post. 18, 3). Slavu trojičnog Boga video je i Prorok Isaija (Is. 6, 3). U Novom Zavetu, pri Krštenju Hristovom, Bog se očigledno javio kao Sveta Trojica: Otac glasom (ovo je Sin moj ljubljeni, Mt. 3, 17), a Sveti Duh u vidu goluba. I ne samo da Otac i Sveti Duh daju svedočanstvo o Sinu, nego, isto tako, Sin svedoči o Ocu: Ko je vidio mene vidio je Oca (Jn. 14, 9), a takođe i o Svetom Duhu: Poslaću vam Duha Utješitelja (Jn. 15, 26). Postoje i mnoga druga mesta u Novom Zavetu u kojima Ličnosti Svete Trojice svedoče jedna za drugu.
Jednosušnost i nerazdeljivost Svete Trojice
Iz svih javljanja Boga u svetu može se jasno zaključiti da biblijski Bog jeste Jedan, ali da nije sam nego je Trojica. Od samog početka razvoja hrišćanske misli postavljalo se pitanje kako je Sveta Trojica Jedan Bog? Odgovor koji su dali Oci Crkve jeste da je Sveta Trojica Jedan Bog zbog jedne suštine, zajedničke Ocu i Sinu i Svetom Duhu. No, ovakvo tvrđenje je iziskivalo dodatna objašnjenja. Naime, trebalo je dati odgovor na vrlo važno pitanje: zašto su ljudi mnogi, iako imaju jednu suštinu? Kapadokijski Oci, Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov, Grigorije Nisijski, su ukazivali da govoreći o ljudima, govorimo o mnogima, zato što su ljudi stvorena bića i žive odeljena međusobno u vremenu i prostoru, tako da dolazi do „uvećanja i umanjenja, smrti i rađanja ljudi“. Jedna zajednička ljudska priroda je podeljena između mnogih ličnosti i svako biće koje dolazi na svet uzima deo te jedne prirode. Deljenje ili sitnjenje te zajedničke prirode je uslovljeno vremenom i prostorom. Posledica ovakvog statusa čovekove prirode jeste da nijedan čovek nije nosilac cele ljudske prirode. To dalje znači da smrt jednog čoveka ne izaziva automatski i smrt ostalih.
Govoriti o Svetoj Trojici kao o tri Boga nije moguće zato što Bog postoji na drugačiji način od ljudi. Trojični Bog je nestvoren i postoji izvan i iznad vremena i prostora. Pošto se, po rečima sv. Grigorija Nisijskog, u Bogu „ne dešava nikakvo uvećanje, koje bi dovelo do tetrade (četvorice), ili umanjenje, koje bi dovelo do dijade (dvojice)“, onda ne postoji ništa što bi nas navodilo da, govoreći o Tri Ličnosti, govorimo o tri boga.