RAZGOVOR S POVODOM
Vlasti na Kosovu nastoje da se oslobode onoga što im smeta u postizanju zacrtanih ciljeva, a nikako da sačuvaju isto, ističe dr Aleksandar Đurić.
O kontinuiranim pokušajima Prištine da otme sve što je srpsko i da srpsko spomeničko i kulturno nasleđe za početak preimenuje u „kosovsko“ priča dr Aleksandar Đurić, počasni doživotni predsednik „Lade“, najstarijeg Društva srpskih umetnika, čiji su članovi i predstavnici umetnosti sa Kosova i Metohije – akademik Svetomir Arsić Basara i slikar i profesor Petar Đuza.
Istaknuti umetnik dr Aleksandar Đurić, profesor književnosti i slikar, za naše čitaoce odgovorio je na nekoliko pitanja o ugroženosti srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji u svetlu aktuelnih dešavanja.
– Živimo u vremenu proklamovanih mišljenja da kulturna baština Srba na Kosovu ne pripada samo njima, već da pravo na nasleđe polažu i Albanci što bi se i moglo prihvatiti u smislu spremnosti za brižno staranje o njemu. Međutim, sve što se događa svedoči upravo suprotno. Dakle, nije reč o čuvanju, poštovanju i prihvatanju, nego o brisanju, nestanku i zatiranju svega što ima srpski atribut. Vlasti na Kosovu nastoje da se oslobode onoga što im smeta u postizanju zacrtanih ciljeva, a nikako da sačuvaju isto.
Prisvajanje srpskog kulturnog nasleđa, odnosno njegovo preimenovanje u „kosovsko“ jeste čin nasilja, kome se kao i svakom nasilju mora suprotstaviti.
Zna se da je kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji srpsko, države Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Tragovi Albanaca na srpskim pravoslavnim svetinjama na KiM ne služe im na čast, jer ogavni grafiti koje ovih meseci, kao i do sada, ispisuje albanska ruka na srpskim manastirima u opasnosti, ne služe im na čast. Njihovo bi bilo da ulože truda da se grafiti mržnje i druga nepočinstva više ne nađu na srpskim crkvama i svetinjama na Kosovu i Metohiji, a ne da pokušavaju svetu da predstave srpsko kulturno blago kao svoje ili kao ono koje bi oni čuvali. Istina se ne dokazuje, pa zato Srbiju niko nije ni pitao čiji su manastiri na Kosovu i Metohiji kad su upisivani na listu Uneska, kada je to već opštepoznato kulturnoj i stručnoj domaćoj, evropskoj i svetskoj javnosti. Ali, neuspela država Kosovo htela bi da uzme „u svoju zaštitu“ čak i one srpske manastire koji su na listi svetske baštine Uneska u opasnosti. Ti manastiri, Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka patrijaršija su najugroženiji spomenici kulture u Evropi(!) Pokazalo se da je taj momenat i ta činjenica trn u oku poltičkog establišmenta u Prištini te su tako maja ove godine zatražili da se ovi srednjevekovni srpski spomenici uklone iz grupe rizične kategorije Uneska. Vešti stratezi otimanja su krenuli i od preinačivanja terminologije te bi hteli da se izbace i neki „zastareli termini“ kao što je termin „južna srpska pokrajina“ koji, činjenica je, koriste još samo oni koji tačno znaju da „nije sve gotovo“ oko Kosova i sa Kosovom…
Ako je njihovo srpsko kulturno nasleđe i manastiri ili im pripadaju po ko zna kom osnovu, zašto su ih palili, rušili, uništavali i zašto ih i danas skrnave grafitima mržnje i zar to nije jasno svetskoj zajednici?
– Skrnavljenje i uništavanje crkava i manastirskih zdanja srpske pravoslavne crkve vidljivo je svima koji imaju otvorene oči. Međunarodna zajednica je zatvorila svoje jer joj ne odgovara da prizna da je pogrešila nasilno odvajajući Kosovo i Metohiju od Srbije. Velike sile više nisu na strani istine, napominje dr Aleksandar Đurić.
Očekujemo da i najstarije Društvo srpkih umentika „Lada“ na čijem je čelu dr Đurić reaguje na napade iz Prištine na srpsko kulturno i umetničko blago u južnoj srpskoj Pokrajini o čemu nam je naš sagovornik rekao:
– Umetnost je u savremenom društvu ispolitizovana, jer služi onima koji vladaju medijima i poseduju novac. Retki su pojedinci koji imaju svest i hrabrost „pobunjenog čoveka“ u onom smislu kako je to definisao Albert Kami. Njihova moć je mala i lako se neutrališe. Društvo srpskih umetnika „Lada“, bez obzira na svoj veliki ugled, pravi je primer za to. Vaš poziv da se oglasimo po pitanju nesreće koja je zadesila naš rod vraća veru da glas slobodnih umetnika još nešto znači.
Pretprošle godine, Društvo „Lada“ se javilo na konkurs Ministarstva kulture sa idejom da organizuje izložbu radova svojih članova u Gračanici. Predlog nije dobio podršku iz nepoznatih razloga.
Patriotizam se tretira kao nacionalizam
Albanci su učili od srpskih pesnika, srpskih slikara i muzičara i drugih srpskih umetnika sa kojima su se i družili na Kosovu i Metohiji… Učili su i u Beogradu i od Beograda, što retki pojedinci i danas priznaju, mada oni Beograd gledaju prvenstveno kao evropsku metropolu, a ne kao glavni grad Srbije. Evo šta nam je naš sagovornik rekao o tom iskustva članova „Lade“ koji potiču sa Kosova i Metohije i koji su stvarali na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini 20. veka sve do rata i progona 1999.
– Umetnost je vid komunikacije, ne dijaloškog, već monološkog tipa. Svejedno, ona podrazumeva svojevrsnu umreženost u kojoj svi međusobno i pružaju i dobijaju. Mnogi članovi „Lade“ u njenom dugom trajanju bili su poreklom, životom, školovanjem i osećanjima privrženi našoj južnoj pokrajini. Albanci, koji su studirali u Beogradu, veoma aktivno se bore za svoju istinu. Zašto je tako? Čini se da drugi narodi mogu i umeju da ispoljavaju ljubav prema svojoj matici, a srpskom to nije dozvoljeno.
Patriotizam se u javnom životu i u samoj Srbiji tretira kao nacionalizam. Danas nije lako srbovati ni na Kosovu, ni u Beogradu, bez osude. Licemeran je stav da Albanci odbijaju zajednički život u državi u kojoj su većina Srbi, a to isto pravo ne priznaju Srbima na Kosovu i Metohiji gde su oni u manjini.
Na kraju i o tome šta bi to bila konstanta kulturnog i nacionalnog identiteta jednog naroda:
– Ne postoji konstanta u kulturnom identitetu jednog naroda zato što je kultura podložna stalnim promenama, bilo da se one kreću u pravcu razvijanja, ili opadanja. Vi svakako mislite na duhovni identitet i njegove konstante koje je teško definisati. Najlakše se primećuju kroz velike duhovne tvorevine, poput epova.
Velike epove iznedrio je zajednički duh. Oni su dela kolektivne svesti. Takvim dostignućima može se pohvaliti mali broj naroda, među njima i srpski sa kosovskim ciklusom epskih i lirskih pesama. Iz njih je nastao i mit na kom se temelji naš nacionalni identitet posle Nemanjića. Opredeljenje za carstvo nebesko, a ne zemaljsko, ne bi trebalo tumačiti banalno, jer nije reč sukobu fikcije i realnosti, već o oseđanju i vrednovanju slobode.
Kosovski zavet skupo nas je koštao, ali mi nismo mogli postupiti drugačije ni u jednom od brojnih izazova od 1389. Nadam se da od takvog stava nećemo odustati ni u budućnosti, kaže dr Đurić.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić