„HOT HEART“
Helsinki bi uskoro mogao da dobije veštačka ostrva koja ne samo što će skladištiti toplotnu energiju već će neka od njih biti i atraktivna mesta za uživanje i opuštanje uz tropsku klimu.
„Hot Heart“ će obuhvatati arhipelag od 10 ostrva. Ova veštačka ostrva će biti kružnog oblika oko 225m u prečniku i sadržaće 10 miliona kubika vode u ogromnim vodenim bazenima. Ambiciozni projekat osmislila je firma Carlo Ratti Associati (CRA).
Sistem će se ponašati kao velika termalna baterija. Energija će se crpeti pomoću toplotnih pumpi iz obnovljivih izvora kao što su vetar, sunce i sl. i pretvarati u toplotu, skladištiti kao topla voda u rezervoarima, a zatim povući i prema potrebi slati u gradsku mrežu. Rečeno je da će sistem raditi sa postojećim kapacitetima koji koriste obnovljive izvore energije i prilagođavati se kako broj solarnih panela i vetroturbina u zemlji bude rastao
Shodno toploti koju će proizvoditi, četiri ostrva će moći da posluže i u rekreativne svrhe. U okviru njih bi se nalazili bazeni sa tropskim šumama i biljkama. Ova ostva će se razlikovati po formi od ostalih je će biti zatvorena sa staklenom prozirnom kupolom , i u okviru njih će biti postavljeno LED osvetljenje. Lokalnom stanovništvu će biti omogućeno da tokom hladnih zimskih dana ovde malo odmore i relaksiraju se.
Ideja je da se koriste gigantske termalne baterije za skladištenje energije, jer je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora sve jeftinija, ali je skladištenje i dalje izuzetno skupo. Cilj je da se energija prikupi, skladišti i šalje u sistem daljinskog grejanja kada je potrebno. CRA je u okviru projekta sarađivala sa mnogim kompanijama i stručnjacima za energetsku optimizaciju kako bi razvila sistem toplotnih pumpi koje će koristti morsku vodu za pretvaranje energije vetra, sunce i sl. u toplotnu koja će se skladištiti u rezervoarima „Hot Heart”. Ovaj sistem, kojim upravlja veštačka inteligencija sinhronizuje proizvodnju i potrošnju toplotne energije, što pomaže u stabilizaciji nacionalne energetske mreže u odnosu na oscilirajuće snabdevanje.
Očekivanja su da će sistem pokrivati celokupne potrebe Helsinkija za grejanjem, što je oko 6.000GWh do kraja dekade, i to bez emisije ugljenika i uz procenjeni trošak niži za 10 odsto u odnosu na danas. Ovaj model bi mogao da bude primenljiv i na mnoge primorske gradove sa sličnom klimom. Projekat „Hot Heart“ nedavno je pobedio na „Helsinki Energy Challenge“ takmičenju i CRA se nada da će biti realizovan do 2028. godine.
Izvor: Gradjevinarstvo.rs