OBRAZOVANJE XXI VEKA
Moderne škole su uspele da naprave pozitivne rezultate u uspesima svojih učenika promenom nekoliko pristupa u procesu obrazovanja.
Obavezno obrazovanje je odigralo ključnu ulogu u napretku čovečanstva, prevashodno krajem 19. i kroz celokupan 20. vek. Svi smo prilično upoznati sa tradicionalnim načinima učenja u kojima se obrazovanje jednosmerno prenosi unutar zidova učionice grupi učenika. Međutim, pojavom interneta i digitalnih tehnologija došlo je do trenutka gde moramo da dovedemo u pitanje trenutni obrazovni sistem, koji ne prati duh vremena i koji se suštinski nije promenio u poslednjih 100 godina.
Niz istraživanja u SAD pokazao je da je u poslednjih 20 godina stopa kreativnosti kod mladih učenika opala za 85% (od standardne devijacije), poremećaj pažnje (teškoće sa koncentracijom, mirovanjem i razmišljanjem pre reagovanja) pojavljuje se kod svakog trećeg učenika. Gojaznost kod mladih postaje uobičajena pojava pri čemu svaki peti učenik ima prekomernu težinu. Navedene rastuće probleme nije mogao da suzbije tradicionalan pristup školstva, ali naznake rešavanja problema možemo videti u modernim školama (u SAD).
Po čemu se moderna škola razlikuje od tradicionalne?
Teorijski fizičar i jedan od najvećih umova 20. veka Albert Ajnštajn rekao je: „Svi su geniji, ali ako ocenjujete ribu po njenoj sposobnosti da se penje na drvo, ona će živeti čitav svoj život verujući da je glupa.” Veliki broj učenika se u ovom trenutku može poistovetiti sa ovom ribom. Školski sistem uči decu da veruju da su glupa (nemaju potencijala za velikim uspesima) ako ne mogu da polože test. Kao posledicu navedenog problema imamo učenike koji uče samo da polože test, bez ikakve želje da nauče gradivo sa razumevanjem. Iz tog razloga su nastale moderne škole koje godinama pokušavaju da reše nedostatke tradicionalnog obrazovanja.
Moderne škole su uspele da naprave pozitivne rezultate u uspesima svojih učenika promenom nekoliko pristupa u procesu obrazovanja:
Svaki učenik mora da pronađe svoju tehniku učenja
Za razliku od tradicionalnog pristupa gde predavača interesuje samo da li je učenik naučio gradivo, moderan pristup zahteva od predavača da pronađe odgovarajući metod učenja i pamćenja kod svakog učenika pojedinačno. Naime, kao što postoji podela kod dece prema afinitetima koje imaju prema određenim predmetima, isto tako postoji i razlika prema načinu kako pamte informacije. U modernim školama se praktikuje preko 10 različitih metoda učenja, među kojima su najpoznatije „pomodoro” tehnika, mape uma, memo tehnika i učenje pomoću ključnih reči. Pošto ustanovi tehniku učenja, predavač je u obavezi da uoči koja je efikasnost i brzina učenja kod đaka. Naime, brzina učenja je podjednako bitna kao i proces i tehnika učenog gradiva.
Manji broj učenika u odeljenju podstiče veću interaktivnost
Postoji nekoliko razloga zašto su učionice sa manjim brojem učenika kvalitetnije za učenje:
- Svaki učenik je primećen. U konvencionalnom školstvu jedno odeljenje broji od 20 do 35 učenika pri čemu predavač ne može stupiti u interakciju sa svakim detetom pojedinačno. Najčešće dolazi do isticanja male grupe učenika, dok većina gubi zainteresovanost za sam predmet. Sa druge strane, u malim grupama svaki učenik, introvert ili ekstrovert, zainteresovan za predmet ili ne, dolazi u kontakt sa predavačem i biva prinuđen da iskaže svoj stav premu određenom predmetu.
- Bolji rezultati (ocene). U malim grupama je teže da neki učenik zaostaje za ostatkom grupe. Dosadašnja iskustva, pre svega u školama SAD, pokazala su da prosečna ocena odeljenja po predmetu raste.
- Manje je potrebno učiti kod kuće. Pored interaktivnosti, male grupe podstiču brže i efikasnije učenje. Reprodukovanje znanja za vreme nastave pokazalo se kao veoma bitan faktor u procesu sticanja znanja kod učenika.
- Odeljenje postaje mala zajednica. Maltretiranje, kako fizičko tako i psihičko, jeste učestala pojava u školama koja raste iz godine u godinu. Postojanje malih grupa učenika pokazalo se kao efikasan faktor suzbijanja nasilja u školama. Takođe, u malim grupama postoji mala šansa za diskriminaciju pojedinaca zbog nemogućnosti stvaranja klika.
Predavač postaje mentor učeniku
Mnogi uspešni ljudi u istoriji su imali svoje mentore. Aristotel je bio mentor Aleksandru Makedonskom, Stiv Džobs (Steve Jobs) je davao savete Marku Zakerbergu (Mark Zuckerberg), Gandi je imao prepiske sa Nelsonom Mandelom, dok je Voren Bafet (Warren Buffet) i dan-danas mentor i prijatelj Bilu Gejtsu (Bill Gates).
Moderne škole omogućuju učenicima koji imaju afinitete prema određenim predmetima da odaberu svog mentora, koji će im i vannastavno davati smernice ako poseduju želju da se dodatno usavršavaju za datu oblast. Neposredna komunikacija jedan na jedan omogućuje pospešivanje datih potencijala učenika koji u običnom školskom sistemu ne bi mogli da se iznedre.
Školske uniforme umanjuju društveni jaz i nasilje među decom
Deca umeju da budu veoma okrutna jedna prema drugima, pogotovo kada su okupljena u određene grupe. Mala brojnost odeljenja, kao što smo naveli, igra veoma značajnu ulogu u suzbijanju vršnjačkog nasilja. Uniformisanost učenika je još jedan od pristupa suzbijanja društvenog jaza među decom. Ugledavši se na Japan, privatne i državne škole u SAD počele su uvoditi obavezno nošenje školske uniforme. Stepen društvene i ekonomske diskriminacije je drastično opao u školama koje su sprovele ovu obavezu. Nažalost, mali broj škola je uspeo da održi obavezno nošenje školskih uniformi zbog pritužbe roditelja koji su bili zabrinuti zbog umanjenja individualnih sloboda dece.
Emotivna/socijalna inteligencija je bitna
Konvencionalan školski sistem je nagrađivao samo one koji imaju visok IQ / logičko-matematičku inteligenciju i memorijsku inteligenciju. Mnoge biheviorističke ekonomske studije su uočile da mladi koji ne mogu da kontrolišu svoje impulse lošije prolaze u životu, kako poslovno tako i privatno. Iz tog razloga predavači u modernim školama imaju posebne predmete na kojima se uče đaci mehanizmima kontrolisanja emotivnih impulsa i razumevanja facijalnih ekspresija drugih.
Prirodne nauke ne samo u teoriji nego i u praksi
Jedan od velikih problema sa kojima se susreće generacija Z jeste pojava poremećaja pažnje (ADD/ADHD). Mladi svuda u svetu imaju problem sa zadržavanjem pažnje na konkretnom problemu, pogotovo ako nije izvodiv u praksi. Iz tog razloga su se predavači u modernim školama u Americi odlučili da u prirodne nauke unesu što više praktičnih primera kako bi zainteresovali učenike i zadržali njihovu pažnju. Dosadašnja praksa uvođenja praktičnih primera na časovima fizike, hemije, informatike pokazala se kao uspešna u procesu učenja i testiranja đaka.
Kreativan rad se nagrađuje
Sa tehnološkim napredovanjem i pojavom veštačke inteligencije dolazi do gašenja manuelnih poslova. Naime, jedini poslovi koji neće u skorije vreme biti zamenjeni jesu oni koji zahtevaju kreativno rešavanje problema. Poslednja istraživanja koja je objavila profesorka Univerziteta na Jejlu Erika Hristakis (Erika Christakis) ukazuju na drastično smanjenje kreativnosti (85% od standardne devijacije) kod dece u poslednjih 20 godina. Profesorka navodi da su jedni od ključnih uzroka ovih problema strogo fiksirani predmeti u osnovnim i srednjim školama koji zahtevaju od učenika strogo pamćenje informacija. U 21. veku gde sve može da se „izgugla” svaki vid učenja napamet zvuči suludo. Savremene škole upravo podstiču učenike da slobodno misle, gledaju izvan kutije i da se ne plaše osude profesora ili vršnjaka. Takođe, veliki deo učenja se izvodi putem aplikacija za učenje kojima učenici mogu pristupiti i posle nastave.
Sekcije koje ohrabruju kreativnost
Moderne škole praktikuju sekcije „slobodnih umetnosti” („Liberal Arts Education”), koje kao osnov uzimaju literaturu iz humanističkih nauka. Recitatorska, glumačka, književna ili literarna sekcija neki su od mnogih izbora koje imaju učenici ovih škola.
Fizički aktivni i zdravi učenici su prioritet
Tradicionalne škole u SAD duži niz godina praktikuju slavljenje sporta kao vannastavnog odseka obrazovanja. Sa kretanjem generacije Z u školu došlo je do smanjenja broja učenika koji učestvuju u sportskim aktivnostima. Ista tehnologija koja služi za moderno školstvo ima svoju negativnu stranu. Društvene mreže su omogućile da društvena sfera napravi tranziciju od fizičke do virtuelne igre i druženja, što kao posledicu ima pojavu neaktivne, gojazne omladine koja nema želju za fizičkom aktivnošću. Moderne škole su došle do rešenja tako što su samu nastavu učinile dosta interaktivnom i inkluzivnom. Takođe, čas fizičkog vaspitanja je predmet koji se podjednako vrednuje kao i ostali predmeti. Sve discipline atletike i ekipni sportovi kao što su američki fudbal, košarka, bejzbol i odbojka veoma su zastupljeni u školama. Učenici koji su uspešni u navedenim sportovima dobijaju razne beneficije od predavača sa svih katedri, što ih ohrabruje da se prepuste/upuste ozbiljnije u sportske aktivnosti, ne strahujući od neopravdanog časa ili negativne ocene.