PLANETA U VELIKOJ OPASNOSTI
Novo istraživanje klimatskih naučnika pokazalo je da se Golfska struja opasno „gasi“. Ako dođe do najgoreg scenarija, to bi moglo da ima katastrofalne posledice po ceo svet.
Golfska struja se već sad nalazi na najsporijoj tački u poslednjih 1.600 godina, a najnovija analiza ukazuje i na uznemirujuću činjenicu da se struja možda približava i svom konačnom kraju.
U prošlom veku smo otkrili značajan gubitak stabilnosti AMOC-a, severnoatlantske meridijalne cirkulacije, velikog sistema okeanskih struja, gde je uključena i Golfska struja koja prenosi toplu vodu iz tropskih krajeva prema severu Atlantika, upozorili su stručnjaci u novoj studiji.
Inače, AMOC pokreće gusta, slana morska voda, ali topljenje slatke vode sa ledene ploče Grenlanda znatno usporava spomenuto strujanje.
Ako do najgoreg scenarija dođe, to bi moglo da ima katastrofalne posledice po ceo svet jer bi ozbiljno poremetilo kiše od kojih milijarde zavise za hranu u Indiji, Južnoj Americi i zapadnoj Africi; intenziviralo bi oluje i snizilo temperature u Evropi i podiglo nivo mora na istočnoj obali SAD. Takođe bi dodatno ugrozilo prašumu Amazona i ledeni pokrivač Antarktika, piše Gardijan
Kompleksnost struje i neizvesnost globalnog zagrevanja čine nemogućim predviđanje kada bi kraj mogao da stigne. Naučnici kažu da bi to moglo da se desi za deceniju ili dve ili za nekoliko vekova ali zbog posledica koje bi imao, to nikako ne smemo da dozvolimo.
„Znakovi destabilizacije koji su već vidljivi me plaše… To je nešto što jednostavno ne možemo da dopustimo da se dogodi“, rekao je Niklas Boers sa Instituta za istraživanje uticaja na klimu iz Potsdama u Nemačkoj.
Ne zna se koji bi nivo CO2 izazvao kolaps Golfske struje, ali moramo učiniti sve što možemo da emisije štetnih gasova budu što niže. Verovatnoća da se ovaj ekstremno loš scenario dogodi povećava se sa svakim gramom ugljen dioksida koji unesemo u atmosferu, dodao je on.
Naučnici već neko vreme upozoravaju dao su klimatske promene postale egzistencijalna pretnja civilizaciji. Boers i njegove kolege su u maju izvestili da je značajan deo ledene grenlandske ploče već na ivici i da bi mogao da izazove drastičan porast globalnog nivoa mora.
Drugo istraživanje nedavno je pokazalo da amazonska prašuma već sad emituje više CO2 nego što ga apsorbuje, a sibirski toplotni talas je 2020. doveo do zabrinjavajućeg ispuštanja metana i topljenja permafrosta
Dejvid Torneli sa Univerzitetskog koledža u Londonu, čiji je rad pokazao da je AMOC najslabiji u poslednjih 1600 godina, rekao je da „ovi znakovi smanjenja stabilnosti AMOC-a zabrinjavaju, ali još uvek ne znamo hoće li doći do kolapsa ili koliko smo blizu toga“.
Izvor: Kurir