BALERINA, GLUMICA I HUMANITARAC
Jedan od sinonima prirodne holivudske lepote bila je Odri Hepbern, zvezda pedesetih godina prošlog veka.
Bila je ikona i uzor devojkama na filmskom platnu, ali i u svetu mode.
Ono što je i dalje nesporno, Odri Hepbern je i dan-danas sinonim za damu. Svojevremeno je bila uvrštena na listu najlepše odevenih žena na svetu. Rođena je u Briselu, a odrastala je još u Velikoj Britaniji i Holandiji. Njenu karijeru obeležili su „Doručak kod Tifanija“, kao i uloga princeze Ane u filmu „Praznik u Rimu“. Poticala je iz mešovitog braka, od majke Ele van Hemstre, holandske baronice i oca Engleza, austrijskog porekla, Džozefa Viktora Entonija Ramstona.
Detinjstvo Odri Hepbern
Kao desetogodišnja devojčica počela je da pohađa časove baleta, a po izbijanju Drugog svetskog rata uzela je pseudonim Eda van Hemstra, iz razloga što je tada Velika Britanija objavila rat Nemačkoj. Ratne godine nisu bile nimalo lake,a tinejdžerka Odri je tada patila od neuhranjenosti, anemije i disajnih problema. Posle rata nastavila je sa školovanjem i istovremeno radila kao model.
Glumom je počela da se bavi iz neobičnih razloga. Naime, zbog svoje telesne konstitucije nije mogla da postane primabalerina. Ove posledice rata učinile su da Odri Hepbern postane i sinonim za krhkost, ali i lepotu. Međutim, svoje baletsko umeće pokazala je u filmu „Tajni ljudi“, koji je označio njenu prvu veliku ulogu. Tokom holivudske karijere bila je četiri puta nominovana za Oskara. Bila je pravi poliglota govoreći tečno pet svetskih jezika. Kako je pored engleskog jezika i holandski bio njen maternji jezik, nije joj bio potreban sudski tumač za holandski jezik. Služila se još francuskim, italijanskim i španskim jezikom. Zanimljivo je da je 1989. godine izjavila da su joj osamdesete najsrećniji životni period. U tom trenutku imala je 60 godina.
Humanitarni rad
Veliki trag je ostavila i na polju humanitarnog rada. Podržavala je i pomagala organizaciju UNICEF od 1954. godine, a kao zaslugu dobila je Predsednički orden Slobode časti od Sjedinjenih Američkih Država i postala Ambasador dobre volje UNICEF-a. Tokom 1992, nekoliko meseci pre smrti, obišla je Somaliju i bila zatečena prizorima koje je tamo zatekla. Nije mogla da se pomiri sa ratnim razaranjima i gladnom decom koje je bilo na svakom koraku.
Nakon povratka iz Somalije, počela je da oseća bol u stomaku, te joj je, posle nekoliko analiza, dijagnostikovan rak debelog creva. Umrla je u januaru 1993. Proglašena je za treću najveću žensku legendu filma od strane Američkog filmskog instituta. Ono što je zanimljivo, jeste da sebe nikad nije smatrala privlačnom.
Godinu dana pre smrti dobila je nagradu za životno delo i proglašena za 21. Najveću zvezdu filma svih vremena. 2002. godine UNICEF je u čast njenog humanitarnog rada i zalaganja na zasedanju Ujedinjenih nacija otkrio statuu Odrin duh. Godinu dana kasnije, u znak sećanja na ovu neverovatnu glumicu, Američka pošta je izdala markicu sa njenim likom.
Imala je zanimljiv ljubavni život. Početkom pedesetih godina bila je verena za Džejmsa Hensona. Samo dve godine nakon toga venčala se sa Melom Fererom. Krajem šezdesetih venčala se italijanskog psihijatra Andreu Dotija. Sa holandskim glumcem Robertom Voldersom bila je u braku od 1980. sve do smrti. Imala je dvojicu sinova, Šona Hepberna Ferera i Luku Dotija.