PARIZ MALI, A NEPRAVDA VELIKA
Dok nelegalni zakupci pravnim začkoljicama održavaju rad restorana, vlasnici lokala „Mali Pariz“ imaju samo troškove jer moraju redovno da plaćaju dažbine.
Presuda Upravnog suda i pravosnažno rešenje Agencije za restituciju bili su dovoljni da se naslednicima restoran „Mali Pariz” vrati samo pravno, ali ne i formalno.
Stari zakupci, kojima je ugovor o zakupu istekao još u maju, obratili su se Višem sudu, tvrdeći da je trećina lokala u centru Beograda njihova jer su uložili novac u adaptaciju objekta. I dok nelegalni zakupci pravnim začkoljicama održavaju rad restorana, vlasnici lokala imaju samo troškove jer moraju redovno da plaćaju dažbine.
– Od Državnog pravobranilaštva, preko Pravobranilaštva opštine Savski venac do katastra nepokretnosti RGZ-a, svi su usporili proces vraćanja restorana „Mali Pariz”. To je omogućilo zakupcu, firmi „Enerdži kop”, da ostane u restoranu mnogo duže od zakonom predviđenog roka. Vraćanje imovine sa kompletnom i urednom dokumentacijom kakvu smo mi imali obično traje dve godine, a naš proces punih osam. Za to vreme su zakupci koristili naš objekat po neadekvatno maloj kiriji koju su potpisali sa opštinom Savski venac pre nego što nam je Agencija za restituciju vratila restoran, pa su iz tog razloga kupovali vreme. Za pet-šest godina, koliko su prolongirali vraćanje restorana pravnim naslednicima, uspeli su sebi da obezbede veliki profit. Prema našoj računici, reč je o sumi većoj od 250.000 evra, kolika je razlika u odnosu na tržišnu vrednost kirije – kažu za „Politiku” članovi porodice Sedmak, u čijem je nasledstvu lokal u Birčaninovoj 17.
Nakon što je Upravni sud rekao ko su naslednici, a Agencija za restituciju dostavila izvršno rešenje, ponadali su se da je borbi došao kraj. Međutim, dočekao ih je hladan tuš – vlasnici firme koja se sada nalazi u lokalu pokušali su bespravno da se uknjiže u katastar kao vlasnici dela lokala.
– I to tako što su overili ugovor iz 2015. kod notara potpisan sa prethodnom firmom koja je bila zakupac restorana, a koja ni sama nikada nije mogla da se uknjiži. A da paradoks bude veći, prethodna firma je prestala da postoji i obrisana je iz registra još 2010. Pisali smo katastru i priložili svu dokumentaciju, pa je nakon nekoliko godina taj zahtev odbijen. Naravno, nastavili su da blokiraju upis naslednika i od 2016. naši zahtevi za upis u RGZ Savski venac stoje nerešeni. U međuvremenu je ugovor koji su zakupci imali sa opštinom istekao, ali i nakon nekoliko opomena da izađu iz lokala jer ne želimo da produžimo ugovor o zakupu s njima, nastavili su da prolongiraju iseljenje. Njihova želja je da se upišu u nekoliko kvadrata restorana i da na osnovu toga potražuju novac ili da ostanu u restoranu. To mogu samo na nezakonit način. Kako bi i dalje blokirali konačno vraćanje lokala u posed naslednicima, tužili su nas Višem sudu u Beogradu i to sa navodima s kojima su odbijeni pre nekoliko godina – pojašnjavaju naši sagovornici.
Kako ova priča izgleda kroz naočare Zorice Šurbatović i Nikole Sekulovića, u čijem se vlasništvu nalazi građevinska firma u okviru koje posluje „Mali Pariz”, nismo uspeli da čujemo jer se nisu odazvali pozivu „Politike”.
Za direktora Agencije za restituciju Strahinju Sekulića stvar je jasna – Upravni sud je rekao ko su naslednici. Iako je ovaj slučaj iz perspektive agencije završen, naš sagovornik dodaje da bi naslednici u ovakvim situacijama trebalo da se obrate sudu.
Aktivista za ljudska prava i pravnik Milan Antonijević kaže za naš list da je restitucija važan segment vladavine prava i jedan od glavnih pokazatelja da li će se pravo na imovinu poštovati.
– Ulaganje u nekretninu ne može biti osnov za sticanje vlasništva, zakupci su u obavezi da objekat održavaju. Jasno je da im odgovara da opstruiraju slučaj jer su lokal godinama zakupljivali po netržišnim cenama. I nisu jedini. Ogroman je broj onih koji dugo po povlašćenim cenama iznajmljuju posede u državnom vlasništvu i imaju ekstra profit. Na taj način se stvara nelojalna konkurencija. Zato je važno videti i kako su i oni i drugi zakupci državne imovine stekli pravo da je koriste, da li je bilo javnog nadmetanja ili nije. Takođe, važno je i odgovoriti na pitanje ko će pravnim vlasnicima nadoknaditi štetu – ističe Milan Antonijević.
Izvor: Politika.rs