KO JE PRVI UVEO CRVENI TEPIH?
Sama činjenica da tepih treba da se uklopi uz sve ostale teksture, boje i oblik nameštaja, zadaje pravu glavobolju onima koji se upuštaju u uređenje doma.
Pored toga, on zahteva i posebnu negu. Danas postoje specijalizovani tepih servisi koji je obavezan za svakog ko želi istinski čist, dugovečan i privlačan tepih za oko.
Tradicija tepiha
Običaj oblaganja poda slojem platna datira u daleku prošlost, još 7.000 godina pre nove ere. Smatra se da je najstariji tepih pronađen na početku Drugog svetskog rata, u Kazahstanu, a prema izvorima, pripadao je šiitskom plemiću. Star je više od dve hiljade godina i izrađen je u crvenoj boji koja simboliše hrabrost i lepotu. Na tepihu su mogli da se prepoznaju obrisi zlatnog drveća, koje predstavlja večni život. Ovaj tepih predstavlja kombinaciju budističkih i muslimanskih simbola.
Prvi tepisi bili su izrađivani od kamilje dlake. Ubrzo je to postao veliki problem jer se kamilja dlaka oseća dosta neprijatno tokom toplih i vlažnih perioda u godini.
Prve tepihe u Evropu doneo je Aleksandar Makedonski nakon svojih ratnih pohoda u Persiji, u trećem veku pre nove ere.
Poreklo crvenog tepiha
Razne svečanosti, dočeci uglednih državljana danas se ne mogu zamisliti bez crvenog tepiha. Ta tradicija potiče još iz Stare Grčke, i to u Eshilovoj tragediji „Agamemnon“, pisanoj polovinom 5. veka pre nove ere, u zlatno doba Atine.
Crvena boja tepiha predstavlja srećan dolazak državnika, čak je služila da pokaže put do krajnjeg odredišta. Otud i dužina, i izraz „rasprostreti crveni tepih“. U antičkom period, osim toga što je simbolisala hrabrost i lepotu, crvena boja je predstavljala i plodnost, iskrenost, ali i bogatstvo. Takvi bi i trebalo da budu odnosi među državnicima.
Cene
Kvalitetno izvezeni tepisi mogu dostići milionske cene. U Iranu tepisi imaju jednaku kulturnu vrednost kao umetničke skulpture za evropske narode, pa ne čudi da je na jednoj od aukcija u Njujorku autentični persijski tepih prodat za vrtoglavih 34 miliona dolara. U pitanju je ručno vezeni tepih iz sedamnaestog veka.
Inače, bitno je napraviti razliku između persijskog i orijentalnog tepiha. Ova dva naziva često se mešaju. Tepisi orijentalnog karaktera su oni koji su ručno rađeni i ćilimi, rađeni po tradicionalnim metodama i tehnikama iz regiona nekadašnje Persije, Anadolije, Afganistana, Kavkaza, Kine, Indije, Pakistana, delova severne Afrike i delova Balkana. Persijski tepisi se svrstavaju u grupu orijentalnih tepiha, izrađuju se više od dve i po hiljade godina i predstavljaju vrhunac umetničkog izraza.
Mane
I pored ovako bogate istorije, dosta je nedostataka koji prate ovaj vredni komad nameštaja. Poneki od stomačnih virusa direktno su uzrokovani bakterijama, koje u tepihu mogu da prežive i do mesec dana. Mikrobiolozi tvrde da se u tepisima nalazi najveći broj bacila, više nego u sunđeru za pranje sudova, čak više nego u kantama za otpatke. Ukoliko je i posle pranja tepiha prisutna mučnina ili glavobolja, veoma je moguće da sredstvo za čišćenje tepiha sadrži naftalin, a on može da bude jako opasan ako ga udišu deca ili kućni ljubimci. Tom prilikom može nastati i Kavasakijev sindrom, retka bolest za koju se smatra da je pokreću isparenja iz sredstava za pranje tepiha.