NEGOVANJE ILI NAMETANJE JEZIKA
Da domaće reči ne moraju nužno da znače nasilno nametanje ustaljenog obrazaca korišćenja određene terminologije, već naprotiv da olakšaju, pokazuju sledeći termini i „saplitanje“ oko njihovog značenja: opruga, odvijač, vijak, navrtka, zavarivanje i mnogi drugi iz sfere majstorstva.
Neretko i profesori stručnih predmeta u mašinskim školama naređuju učenicima da umesto germanizama feder, šrafciger, šraf i drugih, koriste gorenavedene reči našeg porekla. Pa često i oko one čuvene zavrzlame varenje i zavarivanje.
Varenje ili zavarivanje – samo nam je ljubav potrebna
Naš jezik je takav da može uticati na zaradu više od stručnosti pojedinca. Primera radi, zavarivač sa višedecenijskim iskustvom u radu, koji je prošao našu zemlju uzduž i popreko,vrlo lako može dobiti ukor od tek diplomiranog inženjera mašinstva, koji ima mnogo manje radno iskustvo, a u poziciji je da svom podređenom smanji platu zbog tog nespretnog homonima – varenje. U duhu našeg prosečnog varioca, tačnije zavarivača jeste i to da se ovakve priče završe izvrgavanjem ruglu i podsmehu onoga koji je na strani jezičkih čistunaca. Autoritet se ne postiže poznavanjem samo normativne gramatike, već stručnim poznavanjem određene oblasti i starim tradicionalnimljudskim vrednostima – trudom, ljudskošću, poštenjem.
Sa pojavom interneta, pojavili su se i mnogi forumi sa jezičkim nedoumicama, još uže vezani za oblast varenja i zavarivanja. Pri tom se često desi da ljudi koji namerno ispravljaju druge, besno govoreći kako je „pravilno“ zavarivanje, a nikako varenje, uglavnom, nemaju jasnu predstavu šta samo zavarivanje, na čijoj formi insistiraju, suštinski znači. Na prvi pogled, razlika je uočljiva i na mestu: pod zavarivanjem mislimo na proces spajanja dva ili više metalna dela istog ili sličnog hemijskog sastava. Tom prilikom nastaju, kao finalni proizvodi, kapije, izduvne grane automobila, gelenderi i mnogobrojni drugi proizvodi. Da živimo u, lingvistički rečeno, preskriptivnom društvu, govori i činjenica da se eminentnim stručnjacima iz oblasti zavarivanja vraćaju elaborati, samo zato što var (termin koji koristi 90 posto zavarivača danas) nije naveden kao „metal šava“.
U takvu odbranu uvek staju normativisti sa već dobro poznatim primerom: „Stomak vari, a čelik se zavaruje.“ Nema sumnje da je ova terminologija nametnuta i da je u mnogim tekstovima i stručnim radovima, nasilno izbacivan termin varenje. Primera radi, ukoliko se u pretraživaču na internetu ukuca ova glagolska imenica, dobiće se samo rezultati koji se odnose na varenje hrane. Onaj ko bi se poslužio terminom „tehnika varenje“ istog trenutka bi iz najviših akademskih krugova bio proglašen nepismenim.
Situacija u regionu
U hrvatskoj leksici, iz ove oblasti, poznati su, kao i kod nas termini zavarivanje i tehnike zavarivanja. Dalje, kod Slovenaca, međutim, postoje reči varjenje i varilna tehnika. I srpska i hrvatska terminologija su lutale godinama, jer se u jednoj zbirci standarda, objavljenoj pre nešto više od trideset godina, čak sedam puta upotrebio termin „tehnika varenja metala“, a u onim kasnije objavljivanim, tehnika zavarivanja. Tako se koriste sintagme „varenje iznad glave“, a malo posle toga „zavarivanje okruglog čelika“.
Vodeći se ovako šturom argumentacijom, može se zaključiti koliko je nelogično, a neretko i opasno braniti lažnu jezičku čistotu po svaku cenu.