KLJUČ JE U FERMENTACIJI
Hrana poput jogurta i kiselog kupusa povećava raznolikost crevnih mikroba i dovodi do nižeg rizika od upala, navodi se u najnovijoj studiji.
Hiljadama godina različite kulture su se oslanjale na fermentaciju za proizvodnju hleba i sira, čuvanje mesa i povrća i poboljšanje ukusa mnogih namirnica. Sada su naučnici potvrdili da fermentisana hrana može imati važne efekte na naša creva.
Konzumiranje ove hrane može promeniti sastav miliomna bakterija, virusa i gljivica koje nastanjuju naša creva, i tako mogu da utiču na sprečavanje upalnih procesa.
Najnoviji nalazi potiču iz studije objavljene u časopisu Sel, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Stanford. Želeli su da vide kakav uticaj fermentisana hrana može imati na creva i imunološki sistem, i kako se to može uporediti sa konzumiranjem relativno zdrave ishrane pune voća, povrća, pasulja, integralnih žitarica i druge hrane bogate vlaknima.
Za studiju, istraživači su angažovali 36 zdravih odraslih osoba i nasumično ih podelili u grupe.
Jedna grupa je dobila zadatak da poveća potrošnju biljne hrane bogate vlaknima, dok je druga grupa dobila uputstvo da jede puno fermentisane hrane, uključujući jogurt, kiseli kupus, kefir, kombuhu i kimči.
Učesnici su se pridržavali dijete 10 nedelja, dok su istraživači pratili markere upala u njihovoj krvi i tražili promene u crevnim mikrobiomima.
Do kraja studije, prva grupa je udvostručila unos vlakana, sa oko 22 grama dnevno na 45 grama dnevno, što je otprilike tri puta više od prosečnog unosa u SAD. Druga grupa je imala oko šest porcija dnevno fermentisane hrane.
Nakon perioda od 10 nedelja, nijedna grupa nije imala značajne promene u merama ukupnog imunološkog zdravlja. Ali grupa koja je konzumirala više fermentisane hrane pokazala je značajno smanjenje jedinjenja koja izazivaju upale.
Novo istraživanje otkrilo je da što su ljudi više jeli fermentisanu hranu, veći je broj mikrobnih vrsta koje su uspevale u probavnom sistemu.
Naučnici smatraju da pet posto novih mikroba koji su otkriveni u crevima, potiču direktno iz fermentisane hrane koju su jeli.
„Ogromna većina je došla sa nekog drugog mesta, a mi ne znamo odakle“, rekao je Džastin Zonenburg, autor studije i profesor mikrobiologije i imunologije na Stanfordu.
„Mislim da je moguće da je fermentisana hrana učinila nešto što je omogućilo brzo regrutovanje drugih mikroba u crevno okruženje“, dodao je.
Smatra se da je viši nivo raznolikosti mikroba u crevima dobra stvar. Studije su to povezale sa nižim stopama gojaznosti, dijabetesom tipa 2, metaboličkim bolestima i drugim poremećajima.
Uticaj savremenog načina života na mikrobiom
Neki naučnici spekulišu da savremeni faktori načina života, poput ishrane bogate prerađenom hranom, hroničnog stresa i fizičke neaktivnosti, mogu potisnuti rast potencijalno korisnih crevnih mikroba. Drugi smatraju da je korelacija između različitih mikrobioma i dobrog zdravlja prenaglašena.
Kada je reč o vlaknima u ishrani, grupa čija je ishrana bila bogata vlaknima imala je neočekivano velike količine ugljenih hidrata u stolici koje nisu razgradili mikrobi u crevima.
„Možda njihovi mikrobiomi nisu za to pripremljeni“, rekao je dr Gardner, direktor studija ishrane u Stanfordskom istraživačkom centru za prevenciju.
Jedno pitanje na koje se istraživači nadaju da će odgovoriti u budućnosti je šta bi se dogodilo ako bi ljudi istovremeno jeli više fermentisane hrane, kao i više vlakana. Da li bi to povećalo raznolikost mikroba u njihovim crevima i poboljšalo njihovu sposobnost da svare više vlakana? Da li bi to dvoje imalo sinergistički efekat na sprečavanje upala?
Suzan Djukota, direktorka istraživanja mikrobioma u medicinskom centru Kedars Sinaj u Los Anđelesu, koja nije bila uključena u novu studiju, rekla je da se dugo pretpostavljalo da konzumiranje fermentisane hrane ima zdravstvene koristi, ali da novo istraživanje pruža neke od prvih „čvrstih dokaza“ da može uticati na creva i upale.
Doktorka Devkota je upozorila da otkrića nikoga ne bi trebalo da odvrate od konzumiranja hrane bogate vlaknima, jer vlakna imaju toliko mnogo zdravstvenih koristi osim uticaja na creva.
Objasnila je da je jedan od razloga što fermentisana hrana može biti korisna taj što mikroorganizmi koje sadrže, stalno proizvode mnogo hranljivih materija tokom procesa fermentacije.
Dodala je da je potrebno više istraživanja kako bi se bolje razumele veze između fermentisane hrane i opšteg zdravlja.
Izvor: RTS