NEPROBOJNI ŠTITOVI
Biće skuplje, ali neće moći da se probuše. „Bezvazdušne“ gume za vozila spremaju se da u narednih nekoliko godina započnu smenu klasičnih pneumatika.
U početku neće biti široko rasprostranjene, pa vulkanizeri ne treba da brinu za svoj posao. „Bezvazdušne“ gume za vozila su koncept koji postoji i razvija se najmanje 20 godina.
Proizvođači pneumatika, poput kompanija „Bridžstoun“, „Henkok“ i „Gudjir“, utrkuju se ko će prvi takvu gumu da iznese na tržište. Najnovije vesti nagoveštavaju da bi to mogao da bude „Mišelin“.
Ta firma, u saradnji sa kompanijom „Dženeral motors“, predstavila je svoje „bezvazdušne“ gume „Aptis“ (Uptis) za putnička vozila sredinom septembra, a na tržištu i novim automobilima mogle bi da se pojave već 2024. godine.
„Bezvazdušne“ gume smeniće klasične
Ipak, to ne znači da će „bezvazdušni“ pneumatici naglo zameniti tradicionalne gume. Naprotiv, biće potrebne godine da gume bez vazduha postanu standard među putničkim vozilima. Najverovatnije će ih u početku koristiti samo vozila za posebne namene i pojedine nove serije automobila.
„One bi bile povoljne samo za terene. Ipak, one su šuplje sa strane, što omogućava punjene blatom i koječime, pa bi to moralo da se čisti. Na putu nemaju toliku prednost. Osnovna prednost koju mogu da imaju je to što ne mogu da se probuše“, pojašnjava mašinski inženjer Gradimir Danon.
Vulkanizeri, svakako, ne treba da strahuju za svoj posao. Čak i kada se pojave na novim automobilima, „bezvazdušne“ gume neće moći da se montiraju na starija vozila, jer zahtevaju posebne naplatke, odnosno drugačiju konstrukciju automobila.
„Točkovi, odnosno pneumatici učestvuju u sistemu za oslanjanje. Kada se taj sistem pravi, vodi se računa kakve su karakteristike, krutost i elastičnost guma. Kada ih zamenite s ovakvim pneumatikom, onda morate da izvršite odgovarajuće promene u sistemu za oslanjanje. Ne verujem da će to tako brzo da ide, a da će se pojaviti 2024, u to verujem“, predviđa Danon.
Cena viša od 20 do 40 odsto
Cene „bezvazdušnih“ guma trebalo bi da budu slične onima za „ranflet“ (run-flat) pneumatike, što znači da će od klasičnih biti skuplje od 20 do 40 odsto.
„Uslovno rečeno, količina materijala koja sad ulazi u te pneumatike je veća nego kod klasičnih. Samim tim, veća je zavisnost od cene tih materijala. Dešavaju se klimatske promene, radi se na zaštiti životne sredine, pitanje je koliko će biti prirodnog kaučuka, koliko će moći sintetičkog kaučuka da proizvedu iz nafte“, predočava Danon.
Prema „Mišelinovim“ podacima, 12 odsto guma bude odbačeno svake godine zbog nepopravljivih oštećenja, a osam odsto zbog neadekvatnog pritiska. To je ukupno 200 miliona guma godišnje, što je ujedno težina 200 Ajfelovih tornjeva.
Izvor: Sputnjik