ДУША СРПСKОГ НАРОДА
Срби имају најсавршенију азбуку на свету. Српска ћирилица је кротост и смирење духа.
Слова првог облика ћирилице имају утврђену конструкцију и пажљиво су обликована – већина слова има квадратне пропорције, а један број слова је симетричног облика, сва слова су једнаке висине. Морфологија слова указује на склад. У томе је лепота и лакоћа ћирилице и зато најмање замара очи. Актуелна калиграфија у Србији говори о пробуђеној љубави према свом писму и идентитету.
Ћирилица је стуб српског националног и културног идентитета. Она је писмо на којем су написана најважнија дела српске културе од житија Светог Саве, Немањића, преко Вука и Доситеја до Ива Андрића, касније до савремених српских писаца. До данас то писмо везује се за велики словенски свет и културу. Ћирилица је писмо које је својим укупним па и ликовним особеностима најпогодније, чак савршено за изражавање најразличитијих па и најсложенијих мисли, остварења идеја насталих на српском језику.
Ћирилица је инструмент православља
Не постоји писмо савршеније на свету да се графички изрази оно што настаје на српском језику. Ћирилично писмо је средство веома погодно за комуницирање, за размену разнородних духовних садржаја. Разлози за употребу ћирилице на нашем поднебљу су бројни, културно-историјски, правни, политички, социо-лингвистички, педагошки, психолошки, естетски, медицински или здравствени. Али ћирилица је драгоцена културна тековина чија је вредност универзална.
Поред чињенице да је српска ћирилица најлепше и најлакше писмо, сложено је питање узрока неоправданог запостављања употребе ћирилице у свакодневном животу, веома слабој и реткој јавној употреби али и о њеној службеној употреби која је загарантована највишим државним актом – Уставом Републике Србије. О томе ће лингвисти дати своју реч. Управо због тог и таквог односа према ћирилици у Србији је пре две деценије осоновано неколико удружења чији су резулатати освешћивања народа о значају употребе ћирилице и подстицајима на њену употребу, евидентни. Ћирилица је у српском народу, пред осталог, инструмент православља, наше свето писмо.
Ћирилица је општесловенско писмо, својствено, уз изузетке, православним Словенима, и највидљивији доказ присуства словенског идентитета у европској цивилизацији. Слова тог првог облика ћирилице имају утврђену конструкцију и пажљиво су обликована – већина слова има квадратне пропорције, а један број слова је симетричног облика, сва слова су једнаке висине. Морфологија слова, дакле, указује на склад. И, што ваља нагласити, ћирилица данас показује лингвистичко савршенство: једно слово – један глас, пиши као што говориш, читај као што је написано. Истовремено, прво словенско писмо животописци Свете Солунске Браће Ћирила и Методија виде као дар од Бога словенским народима, а сваки дар одозго, који силази од Оца светлости, савршен је – леп. Овако нам је лепоту и једноставност српске ћирилице ових дана објаснио проф. др Зоран Ранковић, декан Богословског факултета СПЦ. Лепота српске ћирилице је у томе што свако слово им а свој знак али и душу јер је израз српског православног духа.
Ћирилица је кротост и смирење духа
Српка ћирилица је према свему судећи – кротост и смирење духа, а латиница – висока и оштра елеганција. Српска ћирилица је најлепше, најједноставније писмо и „прва азбука света“, како је ћирилицу назвао немачки лекар, офтамолог Вернер Вебер који јe р екао да је српска ћирилица савршено писмо, па је у Лајпцигу још 1937. године објавио да је она „одмор за очи“. И јесте. Српска ћирилица најмање замара очи управо због једносатвности и склада словних знакова. О лепоти и једноставности српске ћирилице своју реч и аманет оставио је и ирски драмски писац Бернард Шо. Он је у свом тестаменту оставио завидан новчани износ (Ф 367, 233 13 с) Енглезу који успе да реформише и упрости енгелску абецеду по узору на српску ћирилицу према реформи Вука Стефановића Kараџића, односно по принципу „једно слово за један глас“. Не треба заборавити да је Вук избацивањм полугласника и увођењем графама „Њ“ и „Љ“ наставио реформе које је започео Сава Мркаљ.
Академик Луис Хавет, професор на Сорбони је такође сматрао српско ћирилично писмо јединим савршенством. Српској ћирилици је претила опсаност да остане и опстане само као „архаично писмо“. Судећи према деловању свих чинилаца у Србији који се баве српском ћирилицом и израдом новог закона о српском језику и ћирилици, то се неће десити. Сви државни и локални органи у Србији и Републици Српској, јавна предузећа, школе и факултети, као и привредна друштва са већинским јавним капиталом и удружења која делују на националном и међународном нивоу убудуће ће у свом раду бити обавезни да употребљавају српски језик и ћирилично писмо.
Деценију уназад у Србији је актуелна калиграфија (краснопис), што говори о пробуђеној љубави према свом писму и идентитету. У прилог оживљавања употребе српске ћирилице иде и та чињеница да данас има све више младих у Србији који су схватили и усвојили значај чувања и употребе свога писма – српске ћирилице и све се чешће одлучују да се баве калиграфијом.
Сачувајмо ћирилицу да не остане архаично писмо што, вароватно, неће јер се дигла „кука и мотика“ да то спречи, а држава подржала. Писмо се чува сталном употребом.
Аутор: Славица Ђукић