EMOCIJE SU SKUPLJE OD NOVCA

Da li se može kvantifikovati odnos emocija i novac. Može. Zašto su emocije skuplje od novca u mnogo slučajeva

Iz iskustva rada u i sa direktorima globalnih kompanija naučio sam jednu vrednu lekciju – ako možeš da platiš umesto da se nerviraš, plati, mnogo će te manje „koštati“ od stresa koji ćeš doživeti. Naravno, ako imaš novca da platiš. U suprotnom, stres ti sleduje.

Ta praktična filosofija nazvana emocije i novac se odnosila na poslovne stvari – otpuštanje radnika, otkazivanje partnerstava, ukidanje projekata, zamena problematične opreme, zatvaranja loših investicija i još ponečega.

Primetio sam naime da visoki menadžeri izbegavaju da se nerviraju i upleću u stresne situacije kad god su takve okolnosti mogli da plate novcem.

Ako treba otpustiti nekog menadžer po njihovom zahtevu, naredbu daje nižem rukovodiocu da sprovede i da se pruži otkupnina radniku, samo da se ne bi preganjali po sudovima ili medijima. Ili ako treba prekinuti saradnju sa nekim klijentom, ako je to interes firme ili neka lična stvar, raskini ugovor, plati penale i idi dalje.

S obzirom da je biznis surov i da se tamo sve meri merom novca koji se prihoduje ili gubi, i kada govorimo o odnosu emocije i novac tu je glavni moto „no hearts feeling“ (ništa lično, ništa emotivno), jer je sve pitanje novca, vremena i emocija koje su kvantifikovane. Zato je u zapadnom pravu i nastao pojam „naneta duševna bol“, koja na sudu ima neku svoju cenu. Zato je stalno pitanje na sudovima koliko košta duševna bol.

Emocije, stres, patnja, sve se to kvantifikuje, sve to košta. Ako imaš novca da ih plaćanjem izbegneš, plati cenu i teraj dalje.

Ali ovo sve možete primeniti i na neke stvari iz običnog života koje vam se pojavljuju.

Na primer, problemi oko nasledstva. Naslednici se prepiru ko će šta dobiti, ko će više a ko manje osvojiti, i u tome sve stranke postanu toksične i ulaze u dugotrajne svadje i prepiranja, koja ih koštaju živaca, zdravlja, pre svega vremena i najčešće i novca. To je uvek odnos protkan modelom emocije i novac u sukobu.

Zato naša poslovica kaže da „pametniji popušta“, to jest lišava se nečega samo da se ne nervira i ne obitava u toksičnom odnosu. Jer, čak i da neko istraje u pravednoj borbi i dobije nešto što mu po pravu „pripada“, često ta cena može biti visoka – narušeno zdravlje ili gubitak dragocenog vremena.

Znam, reći ćete da su ljudi teški sami po sebi, pohlepni i sebični i da je lako reći ali teško uraditi. Tačno je. Tako da ne postoji opšta generalizacija, nekada neko jednostavno mora da udje u klinč sa pokvarenim protivnikom i da se bori za svoje materijalno ili duhovno (princip, čast, baštinu).

Posebno je kod nas prisutan inat – e neću to da mu dam, ili pak, e to hoću da mu uzmem, iz inata. Taj inat i ta tvrdoglavost da se nešto svoje istera do kraja, mnogo košta sve u tom sukobu. Zato su se mnoge porodice raspale a brat se sa bratom zakrvio, ili čuvena priča o svadji komšija sa komšijom oko medje.

Ali postoje česte situacije u kojima se možete nekim ustupkom izvući iz dugotrajnih borbi koje vas stresiraju i opterećuju. Samo treba odvagati kolika će ta cena da bude. Kako se emocija i novac mogu kvantifikovati, često se može videti koliko nešto košta. Jel treba da „platim“ toliko i toliko da bih se izvukao iz emotivno napete situacije. Imam li novca? Imam li da platim? Hoću li da platim?

Medjutim, ima ljudi koji su toliko ambiciozni u svom zlu, istinski pokvareni i bez moralnog kompasa (na žalost znam i takve) da kod njih ne prolaze mali ustupci, jer oni hoće jednostavno puno ili sve da vam uzmu. Tu nema druge, moraš ući u borbu sa njima. Jednostavno, zlu se moraš suprostaviti.

No, poslovna mudrost o kojoj govorim neka vam bude na pameti. Emocija i novac se mogu kvantifikovati. Zato kad god možeš, plati i ne nerviraj se.

I ako te to „plaćanje“ možda i boli, narušava tvoj princip pravde i pravičnosti, izadji iz te priče koja te truje. Ako si se pošteno, moralno i pravedno poneo (i ako si pobožan), samo oprosti nepravednom i ne brini – Bog će biti na tvojoj strani.

Nadoknadiće to On na svoj način, kroz druge ljude, poslove ili dogadjaje, a od nepravednog će oduzeti.

Tu kosmičku pravdu ljudi ne vide, zato se i nerviraju i boje se gubitka. Ljudi očekuju odmah nadoknadu za svoj gubitak i nepravdu, pa u svojoj jarosti znaju da kunu tipa „oteto, prokleto“, no to nije dobar put. Mržnja, kletve, nerviranje zbog gubitka, to je sve crni put.

Put svetla je opraštanje. I nadilaženje zlih odnosa i situacija. Možda i prodju godine pre nego što On to uredi, nagradi i kazni, kada ćemo mi i zaboraviti zašto se nama nešto dobro desilo a otimaču tudjeg blaga nešto loše zgodilo. To je Njegova volja kada će se pravda neba izvršiti i nije naše da se o tome pitamo.

Naše je da živimo po Zapovestima Božijim. A na tom putu ćemo nailaziti na osobe i dogadjaje koje žive suprotnim stilom i hoće nešto da nam otmu.

Bori se ili plati da prevazidješ takve okolnosti. Ne plaši se gubitka.

Zlatko Šćepanović