PEJSMEJKER ZA DISANJE

Nedavna medicinska studija potvrdila je ono što se odavno pretpostavlja – da duboko disanje može da pomogne u oslobađanju od stresa. Detektovani su neuroni u moždanom stablu odgovorni za umirenje stresne situacije jednostavnim dubokim udisanjem vazduha.

 

Istraživači sa Univerziteta Stenford precizno su identifikovali 175 neurona koji povezuju disanje i stanje uma. Pod stanjem uma podrazumeva se pažnja, opuštanje, anksioznost i uzbuđenje.

duboko disanje

Prema nalazima stručnog rada, koji je prvi put objavljen u časopisu “Science” 31. marta ove godine, pomenuta grupa neurona nalazi se duboko u moždanom stablu.

Profesor biohemije i autor studije dr Mark Krasnov nazvao je ovu strukturu “pejsmejker za disanje”, a ona je prvobitno bila otkrivena kod miševa tokom ranih 90-ih godina prošlog veka od strane profesora neurobiologije na Univerzitetu u Kaliforniji dr Džeka Feldmana. Ovaj pejsmejker za disanje, prema rečima dr Krasnova, ima teži posao nego pejsmejker kod srca, zbog mnogih različitih tipova disanja – od zevanja preko uzdisanja do smejanja.

“Želeli smo da utvrdimo da li različite podvrste neurona unutar respiratornog kontrolnog centra mogu biti zadužene za stvaranje različitih vrsta disanja”, kaže dr Krasnov.

Njegov tim odlučio je da ukaže na to koji su neuroni odgovorni za koje tipove disanja. Istraživači su to postigli tako što su isključili neke od neurona kod miševa i uključili samo one neurone koji prekidaju vezu između uzbuđenja i određenog tipa disanja. Oni su odabrali ove neurone na osnovu prethodnog znanja genetike miševa.

“Utvrđeno je da su miševi, kojima su isključeni neuroni za brže disanje, bili izuzetno mirni. Kada su bili stavljeni u novu sredinu, koja stimuliše njihovo njuškanje i istraživanje, oni bi samo sedeli naokolo i gladili se, što je bio dokaz izuzetne smirenosti”, kazali su istraživači.

Biorelax kapi

BioRelax kapi su biljna tinktura sa antistres delovanjem, namenjena smirenju i opuštanju – KLIKNI na sliku i NARUČI

Tokom studije, istraživači su primetili da su ovi miševi nastavili da manifestuju druge tipove disanja, samo u različitim kapacitetima. Oni su istakli da je bilo manje brzih, a više sporih disanja, pa su zaključili da na to utiče struktura koja se nalazi u moždanom stablu. Naučnici veruju da funkcije ove strukture utiču na to da se ljudi osećaju mirnije kad polako i duboko udahnu vazduh.

“Ova studija je zanimljiva jer pruža razumevanje na ćelijskom i molekularnom nivou kako su povezani disanje i osećaj smirenosti. Ako nešto ugrožava ili ubrzava disanje, razlog se nalazi u 175 kritičnih neurona, koji govore ostatku mozga šta se dešava”, kaže dr Krasnov, smatrajući da će razumevanje funkcije ovog centra u mozgu dovesti do novih terapija za stres, depresiju i druge negativne emocije.

Ovakva istraživanja proistekla su iz činjenice da lekari širom sveta sve češće pacijentima koji pate od stresa ne propisuju lekove, već vežbe dubokog disanja ili kontrole udaha, slične onima koje se koriste kod joge. Ovo kontrolisanje može pomoći da se manipuliše energijom u organizmu kako bi se revitalizovalo dobro raspoloženje.