AMFIBIJSKE KUĆE
Gonzales je krenuo od ispitivanja ranog strukturnog dizajna drvene kolibe, kao prostora za meditaciju i izolaciju, koristeći Vittgensteinovu norvešku kolibu kao polazište.
Izolovana koliba austrijsko-britanskog filozofa Ludviga Vittgensteina, koja je projektovana i podignuta 1914. godine na strmoj obali jezera Eidsvatnet u Skjoldenu inspirisala je vizuelnog umetnika Dionisia Gonzalesa da osmisli kolekciju amfibijskih kuća postavljenih na norveškim fjordovima. Ove kuće su deo njegove serije Vitgenštajnova koliba.
Prema Dionisijevim rečima, u Vitgenštajnovoj norveškoj kolibi postoji nešto prosvetljujuće i snažno, a to je sukob sa fjordom, sa vodom zatvorenom iza kretanja glečera. Inspiracija je došla iz Vitgenštajnove plovidbe brodom sa prijateljem i tokom koje je radio na svojim logičkim studijama. Tu je došlo do istraživanja i učenja na vodi gde je mali brod poslužio i kao pisaći sto. Gonzalesa je to inspirisalo da istraži vezu između arhitekture i vode, kao filozofije amfibijskog poduhvata. Razmišljao je o tome kako bi Vitgenštajn u današnjem modernom vremenu uspeo da ostvari takav učinak rada na vodi i kako bi mogle da izgledaju savremene kolibe okružene talasima norveških fjordova.
Gonzales je krenuo od ispitivanja ranog strukturnog dizajna drvene kolibe, kao prostora za meditaciju i izolaciju, koristeći Vittgensteinovu norvešku kolibu kao polazište. On tvrdi da drvene kuće imaju odlične akustičke karakteristike jer drvo apsorbuje sve vibracije koje primi. Da bi rešio probleme do kojih dolazi prilikom dodira ovakvih koliba sa vodom, Gonzales dolazi do dizajna moderne vodene arhitekture.
Početkom 1914. godine Ludvig Vittgenstein je nacrtao i planirao izgradnju drvene kuće na strmoj obali jezera Eidsvatnet u Skjoldenu, pored Sognefjorda u Norveškoj. Tu je Vitgenštajn otkrio mir koji mu je bio potreban da se osami poput pustinjaka i da radi na svojim studijama logike u tom malom području na padini. Sagradio je dom i malo pristanište nakon što je izabrao odgovarajuće mesto kako bi nestao i usredsredio se na posao misli i razmišljanja. Tokom zimskih meseci moralo se preći jezerom čamcem ili proći preko leda da bi se tamo stiglo. Izgrađena je na kamenom temelju, sa horizontalnim daskama, krovom od škriljevca i prostorijama različitih visina, a fasada je bila asimetrična, što je tipično za lokalnu arhitekturu.
Vitgenštajnov povratak u Norvešku odložio je Prvi svetski rat do 1921. godine, a poslednja poseta Skjoldenu bila je u septembru 1950. godine, kada se oporavljao i bolovao od raka prostate. Tamo je proučavao Fregeove osnove aritmetike sa svojim prijateljem Benom Ričardsom. Planirao je povratak i rezervisao je kartu na parobrod koji je trebalo da krene iz Njukasla za Bergen u decembru, ali je u to vreme bio suviše bolestan. Hajdeger je tvrdio da je čovek sposoban da živi samo na osnovu besprekornosti.
Izvor: Gradjevinarstvo.rs