ISPUNJENJE REČI SVETOG PISMA
Život za primer jednog starca nauk nam je kao potvrda reči iz Psalma 38-og u Svetom Pismu, koje kažu da je svaki čovek došljak i prolaznik na ovom svetu.
Ode iz života episkop jedne oblasti. Stanovnici te oblasti dođoše kod arhiepiskopa tražeći da im hirotoniše drugog episkopa. Arhiepiskop im reče:
“Dovedite mi onoga za koga znate da je sposoban da bude pastir Hristovom stadu i ja ću ga hirotonisati.”
Oni mu odgovoriše:
“Imamo samo onoga koga će nam tvoj anđeo dati.”
“Jeste li svi ovde?”, upita arhiepiskop.
Odgovoriše mu: “Nismo.”
“Idite”, reče im on na to, “saberite se svi i dođite k meni, kako bi uz vašu opštu saglasnost postao episkop onaj koga ćete sami izabrati.”
Odoše, sabraše se i svi se vratiše kod arhiepiskopa, moleći ga da im bude hirotonisan episkop. On im reče:
“Pokažite mi onoga o kome imate otkrivenje i ja ću ga hirotonisati.”
“Imamo samo onoga”, rekoše, “koga će nam podariti tvoj anđeo.”
Onda ih upita: “Jeste li svi ovde?”
“Svi smo ovde”, odgovoriše.
Ponovo ih arhiepiskop upita: “I niko nije izostao?”
“Niko nije ostao”, rekoše mu, “osim jednoga koji čuva magarca našega starešine.”
Upita ih arhiepiskop:
“Hoćete li biti zadovoljni ako vam dam onoga koji meni odgovara?”
Odgovoriše: “Bićemo zadovoljni.”
Arhiepiskop onda pozove onoga koji je čuvao magarca njihovog starešine i njega hirotoniše u episkopa. Povedoše ga i sa velikom radošću digoše sidra i otploviše u svoju zemlju.
Ubrzo njihovu zemlju zadesi velika suša i novi episkop zamoli Boga da padne kiša. Bog mu reče:
“Iziđi u ranu zoru na tu i tu gradsku kapiju i koga prvog vidiš da dolazi zadrži ga; on će se pomoliti i pašće kiša.”
Episkop učini kako mu je rečeno. Pođe sa svojim sveštenstvom i sede kod određene gradske kapije. Kad gle, dolazi jedan starac Etiopljanin, noseći tovar drva, da ih proda u gradu. Episkop ustade i zaustavi ga. Starac smesta spusti tovar drva. Episkop ga zamoli:
“Avvo, pomoli se da padne kiša.”
Avva se pomoli. I gle, pade kiša, prava provala oblaka. I da se ponovo nisu pomolili, kiša ne bi prestala. Episkop ga onda zamoli:
“Učini nam ljubav, avvo”, reče, “kako bismo i mi izvukli duhovnu korIst; ispričaj nam svoj život, kako bi nam bio za primer.”
Starac reče:
“Oprosti mi, vladiko. Eto, kao što vidiš, izlazim i sečem drva i pravim ovaj mali tovar, ulazim u grad i prodam ga. I nemam ništa više osim dva hleba koja sam pojedem. Spavam u crkvi. Sutradan ponovo izlazim i činim to isto. Ako dan ili dva bude rđavo vreme, ostajem bez hrane, sve dok se ponovo ne prolepša vreme da mogu da izađem iz grada i nasečem drva.”
Dobivši veliku duhovnu korist, episkop i njegovo sveštenstvo proslaviše Boga. A starcu rekoše:
“Zaista, ti savršeno ispunjavaš reči Svetoga Pisma: “Jer sam ja… došljak… i prolaznik” (Ps. 38, 13) na zemlji.”
*
Iz Velikog Starečnika, „Pouke pustinjskih Otaca“