REŠ PRŽENO
Akrilamid je hemijsko jedinjenje koje prirodno nastaje tokom termičke obrade hrane koja sadrži skrob pri visokim temperaturama. Preporučuje se izbegavanje preteranog prženja i pečenja hrane, već treba stati kada hrana postigne zlatnosmeđu boju.
Prženi ili pečeni krompir i ostalo korenasto povrće, čips, grickalice, tost, kolači, keks, žitarice za doručak i kafa, hrana je koja sadrži najveću količinu akrilamida, hemijskog jedinjenja za koji se smatra da može povećati rizik od razvoja raka.
O potencijalno karcinogenom delovanju akrilamida na ljudsko zdravlje počelo je da se priča 2002. godine, kada je jedno istraživanje sprovedeno u Švedskoj pokazalo da se prženjem i pečenjem krompira i proizvoda od žitarice on stvara u hrani.
Budući da je za akrilamid bilo poznato da povećava rizik od razvoja raka kod životinja te se utvrdilo da to isto jedinjenje nalazi u širokom spektru prehrambenih proizvoda koje svakodnevno koristimo, porast zabrinutosti za njegovom izloženošću u prehrani nije neobična.
„Rezultati dosadašnjih istraživanja pokazali su limitirane i nekonzistentne rezultate kada se govori o povećanju rizika od razvoja raka kod ljudi. Evropska agencija za hranu (EFSA) zaključila je da trenutna izloženost akrilamidu u ishrani čoveka nije razlog za zabrinutost“, objašnjava nutricionistkinja Sara Sila.
Akrilamid je hemijsko jedinjenje koje prirodno nastaje tokom termičke obrade hrane koja sadrži skrob pri visokim temperaturama (prženje, pečenje, industrijsko procesuiranje). Hemijskom reakcijom između šećera i aminokiselina stvara se akrilamid, pa ujedno dolazi do posmeđivanja hrane i poboljšanja ukusa proizvoda.
„Kod odraslih, najveći izvori akrilamida su prženi krompirići, kafa, hleb, keks, grickalice i slično. Kod dece, najveći izvor akrilamida u ishrani su proizvodi od prženog krompira, hleb i žitarice za doručak“, ističe nutricionistkinja i dodaje da je izloženost akrilamidu u ishrani moguće smanjiti.
Pri termičkoj obradi hrane preporučuje se izbegavanje preteranog prženja i pečenja hrane, odnosno s termičkom obradom treba završiti kada hrana postigne zlatnosmeđu boju, a izbegavati postizanje „reš pečene“ boje.
Ishrana koja je raznolika, uravnotežena i umerena sama po sebi limitira unos proizvoda s visokim sadržajem akrilamida, pa se stoga svakako veoma preporučuje.
„To bi značilo da nema potrebe u potpunosti izbaciti unos hrane koja sadrži akrilamide, već ju je potrebno konzumirati povremeno i u umerenim količinama“, savetuje dr Sara Sila.
Izvor: Zadovoljna.hr