GEJŠA
Uz svečani kimono podne bez daška vetra,
gracilni gležanj gejšin, harizma Genđi princa,
vrt pun kajsija zrelih, stepenice do Sunca,
van granice mogućeg gasne daleka vatra.
Dođe vreme kad Mesec sve želje ispunjava,
(bogat zaštitnik, zdravlje, večna ljubav, prinova)
uzbudljivi prelazak preko sedam mostova,
nastup vrtoglavice od koje hvata strava.
Tamom stvarnoga sveta osuđena na poraz.
Jesenja pesma gejše, lik ispred ringišpila,
poput zlatne prašine prah s leptirovih krila.
Smenjuju se godišnja doba, odlazi i mraz…
Postojani Sunčev zrak naspram trešnjinog cveta,
poslednja gejša Ginze – dok pleše sred soneta!