NUŽNO ZLO ILI POTREBA
Poslednjih godinu i po dana, osim što smo se navikli na termine poput „nove normalnosti“, pooštravanja mera, na razlike između socijalne i fizičke distance, mogli smo nažalost da se uverimo i u činjenicu da je kovid-19 samo jedan u nizu ponavljajućih i smrtonosnih napada virusa.
Nekad se čini da virusi postoje samo zato da bi izazvali haos u društvu i donosili patnju ljudima. Tokom prošlih milenijuma odneli su mnogobrojne žrtve, počev od epidemije takozvane Španske groznice, nakon Prvog svetskog rata, od čijih posledica je umrlo između pedeset i sto miliona ljudi u svetu, do procenjenih dvesta miliona koji su umrli od velikih boginja i to samo tokom prošlog veka.
Većina ljudi bi, da ima čaroban štapić, oberučke prihvatila da virusi jednim zamahom nestanu. Međutim, to bi bila kobna greška, čak opasnija nego što bi to ijedan virus mogao da bude. Epidemiolog Toni Goldberg sa Univerziteta Medison u Viskonsinu tvrdi kako bi ta idilična slika potrajala najduže jedan dan, a onda bi čovečanstvo bestragom nestalo. Goldberg takođe ističe i to da sve neophodne stvari, kojima virusi doprinose svetu imaju mnogo veći značaj od loših.
Većina virusa ima ključne uloge u održavanju ekosistema. Drugi virusi, pak, održavaju zdravlje mnogih organizama, poput gljiva, biljaka, insekata, pa čak i ljudi. Virusološkinja Suzana Lopez Čareton sa Državnog nezavisnog univerziteta u Meksiku kaže kako planeta živi u stanju balansa ili savršene ravnoteže upravo zahvaljujući virusima.
Čak i kad bi medicinska nauka toliko uznapredovala, verovatno bi bilo nemoguće istrebiti svaki virus na Zemlji. Koliko god mislilo da zna o njima, čovečanstvo bi tek trebalo da se posveti izučavanju virusa. Formalno, klasifikovano je na hiljade virusa, ali je moguće da postoje još milioni drugih. Nije, takođe, poznato ni koliki procenat svih virusa je problematičan za ljude.
Virusi i ekosistemi
Virusi koji napadaju bakterije, fagi, predstavljaju glavne predatore u bakterijskom svetu, po rečima Goldberga. Bez njih planeta bi bila u velikom problemu. Ako bi nestali, naime, neke grupe bakterija bi se namnožile u ogromnom broju. Druge bi bile nadjačane i potpuno prestale da rastu. To bi bilo pogubno po okeanski živi svet, koji najvećim delom čine mikrobi. Mikrobi stvaraju gotovo polovinu kiseonika na planeti, a za to su najviše zaslužni upravo virusi. Time što uništavaju mikrobe, virusi obezbeđuju da planktoni koji proizvode kiseonik imaju dovoljno hranljivih materija za sprovođenje fotosinteze, a samim tim i održavanjem života na Zemlji.
Dokle je planeta stigla, govori i teza Merilin Rusnik sa univerziteta Pen Stejt, koja kaže da se, kad populacija neke vrste postane prevelika, virus javlja i uništava je. Time se stvara prostor da sve ostalo živi. Kao zaključak se nameće prosta misao da, kada bi svi virusi odjednom nestali, snažnije i agresivnije vrste bi verovatno bujale nauštrb svih ostalih.
Do tada, na snazi ostaju poštovanje (ili pooštravanje) mera zaštite od raznih virusa. Jednu od zanimljivih prevencija čine i radne ploče za kuhinju napravljene od kvarca. Jedna od glavnih osobina kvarca jeste njegova struktura koja ne dozvoljava prodor bakterija i virusa u sam materijal.