UZDE
Konj se uz nesnosnu buku snažno propeo na zadnje noge, odižući drvenu prikolicu sa tla.
Dok se sa radija, iz obližnjeg bifea, čuo isprekidan saksofonov krik, kočijaš je natezao do pola popivenu bocu nekvalitetnog „Rosea“, bez etikete.
Konj je jurio kao pred lavinom, očiju nabubrelih, odavajući utisak straha i ostavljajući prazninu u glavama građana, koji su u nju težili smestiti uzrok. Naglo skrećući ulevo, oborio je damu koja je šetala trotoarom. Kočijaš se sada uspravio na noge, u levoj ruci držeći kožnu uzdu, koja je rukovodila silom, u desnoj balavu flašu ,,Rosea”, trijumfalno se proglašavajući kraljem prašine.
― „Otelotvorenje Boga Baha juri ulicama grada“ ― govorila su gospoda, previše kavaljerski, ni malo odmetnički.
Dama u haljini boje meda, na trotoaru je nešto rastreseno objašnjavala suvom činovniku, upalih obraza, u jednostavnoj uniformi, pritom dinamično dirigujući papirnom lepezom.
U ulici levo, nered se obznanio bukom i paljbom sitnih kamenčića, koje su točkovi nasumično ispaljivali. Jedan mlađi gospodin je, uperivši svoj štap ka Bahovom otelotvorenju, uputio srditu naredbu, nakon čijeg se neispunjenja začuo tupi udarac mesa o tlo i zveket srebrnjaka. Neke dame su zabrinuto pomogle junaku da se pridigne.
Ludački smeh sa zaprege, koji se rasejavao vetrom u svim pravcima, postao je još divljiji, kada je na kraju ulice zaprega sačekana debelim, na tlu položenim balvanima, dok su činovnici u jednostavnim odelima strepili od naleta, stajavši iza njih.
Konj se uz nesnosnu buku snažno propeo na zadnje noge, odižući drvenu prikolicu sa tla. Sa sve tišeg radija, iz obližnjeg bifea, i dalje se čuo isprekidan saksofonov krik. Maskenbal je upravo postao prestvaran.