JEDNOSTAVNOST I UNIVERZALNOST
Nekada je proizvodnja materijala, koji bi u isto vreme bili i otporni i funkcionalni, a pritom i jeftini, bila nezamisliva.
U eri koja je prethodila industrijskoj revoluciji standardni materijali su bili prirodni, a koristili su se pamuk, koža, lan i njima slični.
Nikom nije bilo ni na kraj pameti da će vreme koje će uslediti napraviti pomak i uspeti da na scenu postavi materijal koji objedinjuje sve prethodno navedene, a možda i više od toga.
Kako je koža bila preskupa da bi se naručivala u velikim količinama, moralo je da se osmisli rešenje, koje bi, kako odeću, tako i materijal za svakodnevne životne aktivnosti učinilo povoljnijim. Koristeći se emajliranim materijalima i materijalima koji su premazivani lanenim uljem, čovečanstvo je utabalo put epohi koja će uslediti i na presto povoljnih tkanina i materijala dovesti ono što danas nazivamo mušemom. U početku se koristila kao spoljni pokrov za prtljag, umesto kabanice, za pokrivanje stvari od vrednosti, a ono što je činilo traženom bila je vodootpornost.
Proizvodnja mušema nekad i sad
Kuvano laneno ulje, koje inače najviše doprinosi nepropustivosti materijala, dobijalo se dugim ključanjem lanenog ulja i određenih metalnih soli. Ovaj materijal je bio značajan, jer je uz njegovu pomoć promenjena čitava filozofija proizvodnje. U današnje vreme, naravno, stvari su se prilično promenile. Ovako dobijeno ulje prvobitno je bilo toksično. Današnji materijali koji služe za proizvodnju mušema su manje otrovni, ali su, isto tako, manje pogodni za proizvodnju samih mušema. Činjenica je da je praksa korišćenja prvobitnih materijala iskorenjena, pa je u današnje vreme, put do finalnog proizvoda zdraviji, koliko god bio sporiji i duži. U današnje vreme materijal za izradu mušema dobija se uz pomoć mešavina soli od mangana i olova, te tako doprinosi koloritu koje mušeme prirodno dobijaju. One se, naravno, često boje naknadno ili se na njih štampaju određene aplikacije. Ova praksa je vrlo česta kad su u pitanju mušeme za piknike ili mušeme za sto.
Prvobitne mušeme bile su elastičnije, a da bi se postigao takav efekat, bilo je potrebno da se koriste posebni materijali, kao što je želatin, dobijen od životinja. Laneno ulje je oksidovalo i na taj način su se dobijale višeslojne mušeme, koje su bile znatno otpornije. Nepredviđeni hemijski procesi, koji bi dovodili do uništenja tkanina, sprečavani su tako što su bili prekrivani voskom. Današnja proizvodnja se načelno dosta razlikuje od prvobitne, jer je manufakturni proces sveden na minimum, a mušema se proizvodi odjednom, bez višednevnih ili višemesečnih faza u proizvodnji.
Zanimljivosti
Ne postoji konkretan odgovor na pitanje ko je izumeo mušemu. U pitanju je čitav proces i više izuma koji su učestvovali u samoj izradi. Pretpostavlja se da su prve mušeme proizvedene u osamnaestom veku.
Može se napraviti i svojeručno, imajući u vidu da se spajanjem lanenog ulja i tkanine može dobiti materijal sličan onome koji se danas koristi umesto stolnjaka. Činjenica je da je to, ipak, poduži proces.
Danas se najviše proizvode u Meksiku. Koriste se u različite svrhe, poput stolnjaka, prostirki za piknik, kao pokrivači plastenika ili kabanice.