OZBILJNO ZDRAVSTVENO STANJE
Ljude koji su skloni afektivnoj labilnosti i nestabilnosti raspoloženja imaju veći rizik da ih pogodi praznična depresija.
Desetak dana nas deli od Nove godine. Neki se već sada preispituju šta jesu, a šta nisu ostvarili. Gde su grešili, da li su mogli više i bolje. Kada ovoj jednačini dodamo i pandemiju, kako će godišnji bilans uticati na nas… O tome govore psihijatar doc. dr Ivana Stašević Karličić i psihološkinja Tatjana Subotić iz Klinike „Laza Lazarević“.
Neke želje su ostale neostvarene, a neki planovi su pali u vodu. Neki odnosi su ostali nedorečeni. Još jedna godina pandemije je mnogo štošta poremetila. Sve to nas i te kako tera na razmišljanje i kako sada sebi da kažemo – idemo dalje – i da ne upadnemo u takozvanu, prazničnu depresiju.
Nova godina je i bez pandemije dobar trenutak da napravimo bilans šta smo uradili u životnom ciklusu koji je trajao godinu dana, a to je ujedno i trenutak kome često pripisujemo i magične moći, prelomni trenutak od kog sve treba da nam bude blistavo, napominje dr Ivana Stašević Karličić.
„U tom sabiranju, kada se tiče nekih ličnih, poslovnih i drugih aktivnosti koje smo imali tokom godine možda nećemo imati dobar bilans. Retki su ljudi koji mogu sasvim zrelo i objektivno da sagledaju situaciju i kažu: ‘OK ja sam u plusu’. Ali uvek nam nešto fali do konačne sreće, a to je i čarobna formula života da uvek idemo dalje, u svakom slučaju. Ono što pripisujemo novogodišnjim praznicima, tu neku magičnu moć da možemo nekako i da popravimo stvari, jeste ono što nas tera dalje“, objašnjava doktorka Karličić.
Ljudi koji su inače skloni afektivnoj labilnosti, nestabilnosti raspoloženja, koji su skloni depresiji i inače i koji su imali depresivne epizode, imaju veći rizik da uđu u pravu depresivnu epizodu tokom praznika.
Kako da izbegnemo praznično neraspoloženje
Ostalo je isuviše malo dana da bismo tek sada mislili na mentalno zdravlje. Kovid nas je dodatno osvestio koliko je važno da vodimo računa o prevenciji, o zdravim stilovima života, ali i koliko je važno da gajimo dobre međuljudske odnose, da ne nosimo posao kući, a da na poslu budemo maksimalno fokusirani.
„Uz saznanje da treba gledati kroz manji fokus i sa manje očekivanja od sebe, onda možete da se pripremite i za stanje bilansa, naročito uz takođe, prethodno znanje o tome da ne može sve biti savršeno i da upravo činjenica da možda nismo sve dovršili u ovoj godini, može da bude dobar podstrek za narednu godinu, za neki naredni ciklus“, ističe doktorka Stašević Karličić.
„Osećaj anksioznosti, depresivnosti, stresa i takozvanog „holidej bluza“ koji se javljaju tokom zimzkih praznika koji se podudara i sa periodom sezonskih depresija, ukoliko traje duže od dve sedmice, ukoliko nas onemogućava da izađemo u susret svakodnevnim aktivnostima, ono što nas sprečava da živimo i radimo kao ranije u skladu sa onim što smo mi, s nekim našim ritmom, sve je to razlog da potražimo pomoć“, napominje Tatjana Subotić.
„Vrlo otvoren razgovor o svemu je ono za šta se zalažemo i što mislimo da je zapravo početak rešavanja svakog problema“, dodaje psihološkinja.
„Zrelost je u stvari sposobnost da prepoznamo, imenujemo svoje emocije i da ih podelimo sa drugima“, napominje doktorka Stašević Karličić.
Prva najbolja adresa je da se obratimo nekome iz našeg bliskog okruženja koja će nam pružiti i osećaj podrške. Ali nije moguće prevazići sve prepreke i probleme razgovorom sa bliskim osobama, zato se ne treba libiti i od traženja stručne podrške.
Budimo realni i smanjimo očekivanja
Moramo biti svesni da su ovo ipak samo praznici koji će trajati par dana i u kojima ne možemo da stignemo sve. Zato psihološkinja Tatjana Subotić savetuje da se okružimo dragim ljudima, da odvojimo vreme za sebe, da se odmorimo, da se družimo i da ne gajimo očekivanja da će tih par dana praznika promeniti sve.
„Najbolje je da napravimo plan dešavanja i aktivnosti i da sebi ne zadajemo prevelike zadatke. Da ostavimo vremena i da se odmorimo. Sebi nešto i da poklonimo. Da mislimo na druge, ali i na sebe“, zaključuje psihološkinja.
Izvor: RTS