VIŠAK KILOGRAMA, CREVA I ANTIBIOTICI
Raznolikost bakterija u crevima znači da su sve one potrebne procesu varenja. Dešava se da one loše crevne bakterije, pod raznim dejstvima preovladaju u crevnoj flori, što nepovoljno utiče na zdravlje, razvijajući sklonost ka gojaznosti, dijabetesu ili srčanim oboljenjima. U tom pogledu, dejstvo antibiotika prednjači u opstanku nepovoljnih crevnih bakterija.
Svi treba dvaput da razmisle pre nego što okrive neke ljude za njihovu težinu, jer sastav humanih crevnih bakterija ima veoma jak uticaj na ljudsko telo i njegov oblik.
Loše bakterije u crevima čine čoveka debljim, između ostalog i zbog toga što antibiotici ubijaju dobre bakterije, dok loše opstaju i šire se u crevima. Ovim se i potpuno menja crevna flora organizma, pretežu loše bakterije koje stvaraju crevne tegobe, loše varenje i kao posledicu debljanje.
Zašto su nam potrebne crevne bakterije?
Ljudski stomak sadrži desetine triliona raznolikih bakterija, ali je to uobičajeno, jer su sve one veoma potrebne u procesu varenja hrane. Ovi otporni organizmi pomažu čoveku da iz hrane izvuče mnogo više energije nego što su za to sposobni digestivni enzimi.
U jednom eksperimentu, istraživači su stvorili miševe bez ikakvih crevnih bakterija i stavili ih u izolacionu komoru. Ovakvi miševi pojeli su 29 odsto više hrane, ali su imali 42 odsto manje masti nego normalni miševi. Ako se miševima bez bakterija presade crevne bakterije iz normalnog miša, onda oni jedu 27 posto manje hrane, isto kao normalani miševi, a povećavaju svoju telesnu mast za 60 odsto za svega dve nedelje. Međutim, kada im se presade crevne bakterije iz gojaznih miševa ili gojazne osobe, oni dobijaju oko dva puta više na težini nego kada bakterije potiču od “vitkih” miševa.
Kako nam bakterije pomažu u varenju?
Obično kod gojaznosti, bakterije dovode do povećanja telesne težine, jer su posebno dobre da nam pomognu da dobijemo više energije od hrane, razbijajući složene ugljene hidrate kao što su celuloza, ksilan ili pektin. Za ljude koji jedu mnogo voća i povrća, napredak u varenju može da obezbedi dodatnih 140 do 180 kalorija dnevno.
Crevne bakterije utiču na apsorpciju hranljivih sastojaka na različite načine, na primer usporavaju kretanje hrane kroz creva da bi omogućile potpuniju ekstrakciju hranljivih sastojaka, a takođe i povećavaju proizvodnju enzima koji pokreće glukozu iz tankog creva u krv. Bakterije u crevima takođe i potiskuju enzim lipoprotein lipazu, koja ograničava sposobnost masnih ćelija da prihvate masne kiseline i trigliceride iz krvi, dok suzbijanje ovog enzima dovodi do povećanja skladištenja masti. Ovaj mehanizam posebno je važan kod gojaznosti, što je dokazano na miševima. Miševi bez crevnih bakterija dobijaju samo 10 odsto svoje težine umesto 60 odsto, ako je regulator blokiran nakon transplantacije crevne flore. Bakterije u crevima kod čoveka redukuju upotrebu masti za stvaranje energije u jetri i mišićima.
BioColon kapi su efikasno prirodno sredstvo protiv nervoznih creva, kolitisa i iritabilnog kolona – klikni na sliku!
Broj različitih vrsta bakterija u crevima takođe igra važnu ulogu. Ljudi sa manje raznolikih crevnih bakterija imaju veće šanse da budu gojazne i da imaju metabolički sindrom (visok krvni pritisak, šećer u krvi, holesterol i obim struka, koji su faktori rizika za bolesti srca i dijabetes). Zbog toga, medicinski stručnjaci mogu preciznije da utvrde da li su neki ljudi debeli ili mršavi na osnovu bakterijskog genoma (sa 90 odsto preciznosti), nego iz sopstvenih gena (58 odsto preciznosti).
Kako upotreba antibiotika utiče na gojaznost?
Raznolikost crevnih bakterija može se smanjiti upotrebom antibiotika, koji ne samo da ubija bakterije, već i favorizuje određene vrste u odnosu na druge.
Kada su istraživači dali miševima male doze antibiotika od rođenja, u njihovim crevima nastalo je više bakterija koje su bile povezane sa gojaznošću. Kada miševi prime antibiotike u toku prve četiri nedelje po njihovom rođenju, njihova crevna flora postepeno se vraća u normalu, ali onda u adolescenciji oni razvijaju gojaznost i metaboličke probleme, uključujući i akumulaciju masti u predelu stomaka i na jetri. Stavljanje antibioticima tretiranih miševa na ishranu sa visokim procentom masti, proizvode se najjači efekti od svih, posebno kod mužjaka koji su osetljiviji na gojaznost indukovanu ishranom.
Sličan odnos može da se javi i kod ljudi. Jedno kanadsko istraživanje je pokazalo da je među bebama koje nisu primile antibiotike u prvoj godini života, 18.2 odsto bilo gojazno do dvanaeste godine. Nasuprot tome, 32.4 odsto dece koja su bila izložena ranim tretmanima antibioticima, postalo je gojazno.
Iz ovoga se može izvesti zaključak da roditelji treba da svedu primenu antibiotika kod dece na najmanju moguću meru, posebno u prvoj godini života, jer promene u crevnim bakterijama u tom uzrastu mogu imati trajne posledice. Primera radi, prosečno američko dete dobija deset do dvadeset tura antibiotika pre osamnaeste godine, čime se povećavaju rizici za pojavu astme, alergije i zapaljenskih bolesti creva, pored već moguće gojaznosti i dijabetesa.