RAZGOVOR POVODOM SVETSKOG DANA BORBE
Nasilje nad ženama je problem svuda u svetu i u svim strukturama društva.
Prema evidenciji Kancelarije za zastupanje žrtava, ove godine je prijavljeno 169 slučajeva nasilja nad ženama i nasilja u porodici za mitrovački region koji obuhvata četiri opštine na severu i opštine na jugu. Dosta je slučajeva kad se nasilje nad ženama ne prijavljuje.
Dan borbe protiv nasilja u porodici obeležava se 25. novembra. Tim povodom i polazeći od definicije UN o nasilju nad ženama u kojoj se kaže da je nasilje nad ženama jedan od osnovnih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce i da je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira, razgovarali smo sa izvršnom direktoricom NVO Žensko pravo Ružicom Simić o ovom problemu na severu Kosova i Metohije.
Srpkinje slobodnije da prijave nasilje
– Prema evidenciji kancelarije za zastupanje žrtava u ovoj godini je prijavljeno 169 slučajeva nasilja nad ženama i nasilja u porodici za mitrovački region koji obuhvata četiri opštine na severu i opštine na jugu. U severoj Mitrovici je za prvih devet meseci u 2021. registrovano 29 lakših krivičnih dela porodičnog nasilja od toga žrtve su 12 žena i sedam muškaraca koji su pretrpeli fizičko nasilje. Ovi slučajevi su otvoreni, u pitanju si pretnja, verbalno nasilje i lakše telesne povrede. Nema krupnih razlika između nasilja nad ženama i nasilja u porodici između južnog i severnog dela, osim što, prema istraživanju OSCE, žene srpske pripadnosti imaju veću slobodu da prijave nasilje, jer imaju veću podršku od strane roditelja – kaže Ružica Simić.
Na Kosovu i Metohiji još uvek preovladava mišljenje o ženi kao brižnoj, požrtvovanoj i poslušnoj supruzi i majci koja uz sve to treba „malo i da pritrpi“ u cilju opstajanja porodice. Zbog toga žena na ovom prostoru u slučaju kada želi da se ostvari i na poslovnom i društvenom polju, često nailazi na nerazumevanje, nepoverenje i otpor prema ličnom razvoju i potrebi da joj se pomogne.
– Iako su prava žena na Kosovu na papiru uređena i kosovski zakon usklađen sa Međunarodnim konvencijama, ne možemo da kažemo da su ta prava u potpunosti i zaštićena, postoji mnogo razloga zašto se žrtve nasilja ne osećaju dovoljno slobodne da prijave nasilje i zatraže mere zaštite koje im po zakonu pripadaju. Jedan od razloga je rasprostranjeno i ukorenjeno mišljenje da je nasilje u porodici privatna stvar, zatim stigmatizacija žrtava, stid, okrivljavanje žrtava, ekonomska zavisnost, manjak poverenja u institucije i strah od produžavanja nasilja, odmazde ili gubitka starateljstva nad decom – kaže Ružica Simić.
Nedovoljna osvešćenost o nultoj toleranciji
– Još je uvek nedovoljna vladvina prava, nedovoljna osvešćenost profesionalaca u institucijama o nultoj toleranciji nasilja nad ženama i nasilja u porodici i slično. Poslednjih nekoliko godina stanje svesti ne samo žena, nego i svih građana o fenomenu nasilja nad ženama se podiže. Istovremeno, profesionalci u institucijama, zaduženim za zaštitu žrtava imaju kontinuiranu edukaciju o holističkom pristupu žrtvi i prepoznavanju nasilja nad ženom kao kršenje njenog osnovnog ljudskog prava – kaže Ružica Simić.
Pandemija virusa korona je pogoršala odnose u porodici svuda u svetu pa smo zatražili podatke i o tome.
– Status žene u porodici se pogoršao, jer je žena ostala sama sa nasilnikom bez mogućnosti slobode kretanja, u strahu za zdravlje članova porodice, u strahu za ekonomsku stabilnost porodice što je sve učinilo da u toj situaciji žena donosi odluku da je nasilje koje trpi manje važno od novih krupnih životnih problema. Nakon zdravstvene stabilizacije je vidljiv broj porasta prijava nasilja, ali to je još uvek samo vrh ledenog brega – kaže naša sagovornica.
Nasilje nad ženama je problem svuda u svetu i u svim strukturama društva. Ako se govori o povećanju prijava nasilja nad ženama u policiji to može da znači i povećanje poverenja u instituciju kao i rezultata rada o podizanju svesti žena o njihovim pravima. Međutim, najveći broj nasilja i dalje ostaje nevidljiv i neevidentiran od strane institucija i nevladinih organizacija.
– Najveća uloga ženskih nevladinih organizacija upravo u preventivnom radu i podizanju svesti svih građana, naročito žena o neprihvatljivosti i kažnjivosti nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Tu ulogu ostvarujemo kroz različite kampanje, putem medija, organizovanjem okruglih stolova, debata i radionica. Naša ciljna grupa u ovim kampanjama su pre svega žene i devojke, ne isključujući muški deo populcije i profesionalce u institucijama zaduženim za zaštitu žrtava – rekla nam je na kraju Ružica Simić.
Autor: Slavica Đukić