SUVIŠNA DILEMA
Dolaze nam Novogodišnja i Božićna slavlja. Neko će obeležavati više ovo, neko ono, neko oba i postoje razne diskusije na temu: „Nova godina ili Božić“.
Dolaze nam Novogodišnja i Božićna slavlja. Neko će obeležavati više ovo, neko ono, neko oba i postoje razne diskusije na temu: „Nova godina ili Božić“. Ova diskusija je zapravo veštačka i suvišna, jer ako malo bolje zagledamo u sebe, u svoju tradiciju, tu zapravo dileme i nema.
Vetrovi nekih bivših režima i tradicija su nametnuli, tada obezglavljenoj Srbiji, neke druge trendove i praznike, sve sa ciljem da se Srbija odvoji od svog hrišćanskog, pravoslavnog, nasleđa, pa je tako umesto Božića, počela da se proslavlja Nova godina. Pošto su se komunisti prošlosti otuđili od svog hrišćanskog nasleđa, oni su preuzeli sovjetsku verziju Božić Bate, Djed Moroza, Deda Mraza koji umesto za Božić, dolazi za Novu Godinu.
Samo u Srbiji i u Sovjetskoj Rusiji Deda Mraz (Djed Moroz) (1) dolazi za Novu godinu, dok svugde u hrišćanskom svetu Deda Mraz ili Santa Klaus (2) dolazi za Božić. Čak i taj „truli“ zapad, kako ga često nazivamo zbog sve većeg porasta dekadencije, slavi Božić i sve je u znaku Božića. Znamo, neko će reći, Božić se na zapadu odvojio od svoje hrišćanske tradicije i tu ima puno istine ako pogledamo šta su napravili od Božić Bate, Svetog Nikole, na zapadu, pretvorivši ga u podbulog, debelog, paganskog Deda Mraza.
Iako vetrovi „novog doba“ i potrošačkog samoživog društva prete da unište hrišćansku civilizaciju, na zapadu je duh Božića još uvek mnogo jači nego kod nas na istoku gde se mi budimo iz medveđeg sna zabluda i svojih pogrešnih koraka. Mi se uveliko, Slava Bogu, vraćamo u kolosek hrišćanskih naroda i svedoci smo posrtaja zapadne hrišćanske civilizacije. No, ne treba da se radujemo tome, jer oluje „novog doba“ prete uništenjem svima, pa i nama. Pre bi trebalo da kroz ljubav i molitvu i kroz vraćanje svojoj tradiciji utičemo, kako na našeg čoveka, tako i na celi svet, da svedočimo Vaskrslog Hrista i Njegovu ljubav prema svetu, jer Bog jeste Ljubav.
Božić je proslava porodičnosti i na tom „trulom“ zapadu već od početka decembra kreću Božićna pojeftinjenja, Božićni filmovi i programi za decu i sve to traje do kraja januara, dok se kod nas Božić još uvek vezuje, kod mnogih, za „srbovanje“, na žalost, a ne za jednu zdravu, hrišćansku tradiciju. Drugosrbijanci u svojoj velikoj težnji da budu zapad, su više okrenuti proslavi Nove godine, ne shvatajući u svom očigledno „plitkom“, postkomunističkom umu da ako hoćemo da budemo Evropljani, u onom pravom smislu, a ne ovom koji nam se prezentuje, onda treba upravo da proslavljamo Božić, a ne „socijalističku“ Novu godinu, odnosno da veći akcenat stavljamo na Božić. Puno vremena je potrebno da bi se došlo do otrežnjenja, puno traka da se odmota u vijugama i demontira takav način razmišljanja. Mi smo hrišćani, Svetosavci, naslednici romejske, pravoslavne, hrišćanske civilizacije i u mnogome Evropa pre Evrope.
Slavimo Božić, proslavljajmo Tvorca i rođenje Bogomladenca Hrista i radujmo se, proslavljajmo život, porodičnost, zajedništvo, jer je Bog i zajednica i porodica, a mi smo ikone Njegove.
Vraćajmo se svojoj zdravoj svetosavskoj tradiciji i budimo ono što jesmo!
1. Naziv Deda Mraz – Djed Moroz je preuzet iz Sovjetske-boljševističke Rusije gde je već ovaj zli recept i primenjen
2. U hrišćanskoj tradiciji, kako na istoku i na zapadu, Božić Bata je Sveti Nikola, koji je po predanju nosio poklone siromašnoj deci po siromašnim kvartovima, stavljajući ih u čarape, kačeći ih na prozore kuća, na Badnje veče. Holandski doseljenici su preneli tu tradiciju na „Novi kontinent“ u 17. veku. Sredinom 19. veka u Americi kreće trend odvajanja „Deda Mraza“ od svog hrišćanskog korena i načela. Deda Mraz (Sveti Nikola, Santa Claus, Sant Nickolaus) postaje podbuli čika sa irvasima i patuljcima; trend opaganjivanja jedne divne hrišćanske tradicije. Koka kola je ovakvog Deda mraza popularizovala početkom 20. veka.
Ivan Miladinović, teolog-veroučitelj