OŠTEĆENJE ZDRAVLJA
Iako stres deluje kao apstraktan pojam, bolest ili oštećenje zdravlja prilikom stresa posledica je dobro poznate fiziološke reakcije.
Osim moderne ishrane postoje i drugi faktori koji utiču na pojavu modernih bolesti, među kojima se često spominje i stres. Kada nema drugog objašnjenja za bolest, obično kažemo da je jedan od uzroka stres. I stvarno, stres nije samo emocija, on je fenomen koji podrazumeva hormonski odgovor tela i zato ima efekte na telo i posebno utiče na srce, pumpu od koje nam zavisi život.
Iako stres deluje kao apstraktan pojam jer njegov intenzitet nije lako merljiv, oštećenje zdravlja prilikom stresa posledica je dobro poznate fiziološke reakcije koja je tokom duge ljudske istorije bila presudna u borbi za život.
U kratkoročnom smislu, reakcija na stres uključuje aktivaciju simpatičkog nervnog sistema i lučenje noradrenalina i adrenalina, hormona nadbubrežne žlezde koji uzrokuju, između ostalog, i ubrzan rad srca, produbljeno disanje, povećanu koncentraciju masti i šećera u krvi i širenje krvnih sudova u mišićima.
Krajnji cilj te reakcije je povećan priliv hranljivih materija i kiseonika u skeletne mišiće, odnosno priprema tela za beg ili borbu. Osim toga, adrenalin povećava i koagulabilnost krvi, odnosno sposobnost za formiranje krvnog ugruška, što može biti ključno za zaustavljanje krvarenja u slučaju povrede.
Iako je takva fiziološka reakcija organizma pomogla ljudskoj vrsti da preživi veliki broj prirodnih neprijatelja u divljoj sredini, danas, u modernim uslovima života kad sedimo ispred TV-a ili monitora, pošto pretrpimo stres koji dovodi do ubrzavanja rada srca, porasta pritiska i povećanja koncentracije masti i šećera u krvi, to nije slučaj. Tako trenutni stres koji je milionima godina služio da pobegnemo ili se borimo danas ubrzava nastanak bolesti srca i krvnih sudova i njihovih smrtonosnih ishoda, srčanog i moždanog udara.
Pored trenutnog stresa, postoji i hroničan stres. Kad je telo pod stalnom uzbunom, promene u koncentraciji hormona uzrokuju brojne zdravstvene problem, a stress se obično meri preko nivoa drugog hormona nadbubrežne žlezde, kortizola, čija je koncentracija najviše ujutru.
Kortizol je hormon koji se luči po nalogu mozga i njegova uloga je da reguliše mnogo procesa u organizmu, a najviše imuni odgovor. Kad smo kod kortizola, treba izbegavati jutarnje trčanje naročito kada je hladno ili ulazak u jutarnju gužvu jer tada visok kortizol čini da smo skloniji respiratornim infekcijama i prehladama. Osim sniženja imuniteta, višak kortizola u dužem roku uzrokuje porast pritiska, ali i:
- porast šećera u krvi kako bi mozak imao izvor energije, na kraju i dijabetes tipa 2;
- nakupljanje masti u zidovima krvnih sudova što je poznato kao ateroskleroza;
- osteoporozu;
- poremećaj pokretanja creva i želuca zbog čega osećamo leptiriće u stomaku, ali imamo i problema sa varenjem ili nervoznim crevima;
- uzrokuje probleme sa memorijom i koncentracijom, promene raspoloženja, što se može primetiti kao anksioznost, depresija ili nervoza.
Takođe utiče na smanjenje libida, poremećaj menstrualnih ciklusa, pa čak i njihovo zaustavljanje. I sad možete zaključiti šta je sve od stanja ili bolesti povezano sa stresom.
Da li hronični stres utiče na Vaš struk? O da. Na prvom mestu, kortizol povećava apetit jer podstiče telo da obnovi rezerve energije. Takođe, kortizol utiče na gomilanje masti oko unutrašnjih organa, takozvanih visceralnih masti koje luče citokine, materije koje utiču na razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Treće, već smo rekli da kortizol preko šećera u krvi podiže nivo insulina, hormona koji štedi masne naslage i podstiče gojenje. I kao četvrto, kortizol utiče na poremećaj crevne pokretljivosti, a preko toga dovodi do poremećaja crevne flore. Crevna flora ima mnogo uticaja na zdravlje, a pokazano je i da njen poremećaj utiče na gojenje.
prof. dr Svetlana Stanišić, dr stomatologije, dr nauka fizičke hemije, Univerzitet Singidunum