VOLETI SAVRŠENOM LJUBAVLJU

Premudri starac German Aljaski iskazao je u svom žitiju jednu od brojnih poučnih priča, kakva je i ova koja govori o tome na koji način bi čovek trebalo da pokazuje ljubav prema Gospodu.

 

Jednom prilikom su starca Germana pozvali na brod, koji je doplovio iz Peterburga. Na brodu su ga dočekali kapetan i dvadeset i pet oficira. Svi oni su bili visokoobrazovani ljudi koje je postavio ruski Carski admiralitet.

german aljaski

Bio je to zaista prizor: među svima njima sedeo je monah malenoga rasta, u odrpanoj monaškoj rizi, koji je svojim mudrim rečima doveo one što su ga slušali dotle da nisu znali šta da mu odgovore.

Monah German im je postavio sledeće pitanje: „Šta je to, gospodo, što volite iznad svega i što bi svako od vas poželeo kao ostvarenje svoje sreće?“.

Jedni su želeli bogatstvo, drugi slavu, treći lepu ženu.

„Nije li istina“, reče potom starac, „da bi se sve vaše različite želje mogle svesti na ovo – da svako od vas želi ono što on po sopstvenom mišljenju smatra najboljim i najvrednijim ljubavi?“.

„Da, upravo tako“, odgovoriše svi uglas.

Tada im starac reče:

„Recite mi, onda, ima li ičega boljeg i višeg, što nadilazi sve ostalo i što je – uopšte uzev – vrednije ljubavi čovekove od našeg Gospoda Isusa Hrista, Koji nas je stvorio, Koji nas je obdario takvim savršenstvom, Koji daje život svemu, Koji sve drži, Koji o svemu brine i Koji sve voli, Koji je Sam Ljubav i Koji je neuporedivo bolji od svih ljudi? Zar onda ne bi trebalo da volimo Boga iznad svega i da iznad svega čeznemo i tragamo za Njim?“.

Oni mu odgovoriše:

„Pa, naravno! To se podrazumeva! To je jasno samo po sebi!“.

Tada ih starac upita:

„A volite vi Boga?“.

Svi uglas odgovoriše:

„Naravno da volimo Boga! Kako iko može ne voleti Boga?“.

Tada monah German reče:

„A ja, grešni, više od četrdeset godina trudih se da zavolim Boga i još uvek ne mogu reći da Ga volim savršenom ljubavlju“.

Zatim poče da ih poučava kako bi čovek trebalo da voli Boga:

„Kada nekoga volimo, onda neprestano mislimo na njega, trudimo se da mu ugodimo, danju i noću naše je srce zaokupljeno onim koga volimo. Da li tako, gospodo, i vi volite Boga? Da li Mu se često obraćate, da li često mislite na Njega, da li Mu se stalno molite i ispunjavate Njegove svete zapovesti? Zato, za naše dobro i našu sreću, obećajmo sebi makar ovo – da ćemo se od ovoga dana, od ovoga časa, od ovoga trenutka truditi da volimo Boga iznad svega i ispunjavati Njegovu svetu volju!“

Iz žitija Svetog Germana Aljaskog