SRPSKI ČUDOTVORAC
Sveti Joanikije Devički se prema pravoslavnom kalendaru obeležava 16. septembra. Zanimljiva je njegova životna priča od detinjstva pa do smrti.
Srbin iz pobožne porodice u Metohiji rano je napustio roditeljski dom i postao isposnik u jednoj pećini iznad manastira Crna reka, a zatim se preselio u drvo u mestu Devič.
Rođen u drugoj polovini 14. veka u pobožnoj porodici u Metohiji, Joanikije je rano napustio roditeljski dom i otišao u jednu pećinu iznad manastira Crna reka, gde se odrekao svih udobnosti i u potpunosti posvetio isposničkom životu.
Oko njega se ubrzo sakupilo monaško bratstvo, a Joanikije je uživao i veliki ugled među običnim svetom. Ali u potrazi za usamljenim mestom gde će moći da se preda veri, on odlazi u Drenicu. Na mestu zvanom Devič, u jednoj šupljoj bukvi, uredio je sebi stanište. Meštani sa celog zapadnog Kosova dolazili su da čuju njegove mudre reči ili da umole isceljenje.
Kad je za Joanikijevu isceliteljsku moć saznao despot Ðurađ Branković, doveo mu je svoju teško bolesnu ćerku. A u znak zahvalnosti za njeno izlečenje podigao je u Deviču crkvu posvećenu Vavedenju, a zatim i ceo manastir.
U ovom manastiru je Joanikije Devički doživeo duboku starost. Umro je 1430. godine i tu sahranjen.
Mošti ovog svetitelja i danas su u Deviču. Za vreme Prvog svetskog rata austrougarski vojnici, po naređenju jednog mađarskog oficira, pokušali su da razvale Joanikijevu grobnicu, ali u tome nisu uspeli. Početkom Drugog svetskog rata Albanci su zapalili manastir Devič, a igumana Damaskina Boškovića ubili. Ali već 1947. godine monahinja Paraskeva je s jednom iskušenicom, docnije monahinjom Teklom, obnovila manastir.
Crkva Joanikija Devičkog slavi 7. maja i 15. decembra.