JEDNA PLJESKAVICA, DVE CENE
Loša ili dobra poslovna politika, neki restorani potpuno svaljuju na teret potrošača trošak za poručivanje hrane putem aplikacije za dostavu.
Poručivanje hrane je u vreme korone postalo veoma popularno. Međutim, potrošači primećuju da je, kada poručuju hranu preko aplikacija za dostavu, ona u nekim slučajevima skuplja nego kada im je isporuči dostavljač restorana, odu sami po nju ili tamo jedu. Zašto je to tako, ko kome čiji i kakav račun ispostavlja?
U zavisnosti od toga idete li po hranu ili ona stiže do vas, zavisi i iznos računa. I logično, jer usluga dostave košta. Ali gde je logika, pitaju se potrošači, kada im restoran isti proizvod naplati različito – za jednu pljeskavicu dve cene.
„Potrošači su se žalili na tu razliku u ceni, dakle jedna je cena kada se hrana kupi u restoranu direktno, a druga je cena kada se poruči preko nekog od tih dostavljača, ta cena bude veća, plus potrošač na to plati i dostavu, i eventualno onu naknadu za loše vreme“, kaže Dejan Gavrilović iz Organizacije potrošača „Efektiva“.
Loša ili dobra poslovna politika, tek izgleda da neki restorani reklamu na aplikaciji za dostavu svale na teret potrošača.
„Neko objašnjenje bazirano na nekim našim nezvaničnim saznanjima se odnosi na to da dostavljač naplaćuje uslugu dostave i od potrošača i od restorana od kog je preuzeo hranu, pa da bi restoran nadoknadio to što plati dostavljaču on zato uvećava cenu, ako ide dostava preko tih poznatih aplikacija za dostavu“, kaže Gavrilović.
Iz jedne takve kažu da je kod manjeg broja restorana uočeno da im je hrana skuplja kada se poručuje preko aplikacije nego u objektu.
„Aplikacija je posrednik između restorana i krajnjeg korisnika i samim tim svi restorani samostalno odlučuju šta će biti na platformi za dostavu, kakve će imati cene, samu ponudu, meni oni biraju i oni odlučuju o tome“, ističe Sandra Luković iz kompanije za dostavu hrane „Volt“
Prema njenim rečima, postoji određen procenat koji platforma mora da naplati za svoje usluge, pošto su tu uključeni i oglasni prostor, partneri, kuriri koji dostavljaju hranu, tako da aplikacija uzima svoj procenat, ali to nije, kako kaže, nešto što bi trebalo da utiče na povećanje cene u samim restoranima.
Moguća kazna – nezadovoljstvo potrošača i loša reklama
Krše li neki propis oni koji cene podignu?
„To jeste u skladu sa Zakonom, jer vama različiti kanali prodaje daju mogućnost da različito definišete cenovnik. S aspekta etike poslovanja, ne s aspekta zakonitosti, bilo bi jako dobro da restoran prikaže svojim potrošačima razliku ukoliko ona postoji, ukoliko jedete u restoranu ili ukoliko poručujete preko platforme“, kaže Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.
Takav model će, navodi, dovesti do jasnog odlučivanja potrošača, neće biti obmanjivanja i vi ćete imati fer odnos.
I ono što piše pažljivo čitajte, jer na prvi pogled može biti primamljivo, već na drugi, ne.
„Ono što nije dobro i što ne bi bilo u skladu sa Zakonom, to je da ako putem platforme imate određene promotivne akcije, tipa da naručivanjem u tom restoranu putem platforme imate neki popust i ako su u tom slučaju cene opet više nego u restoranu, to bi se moglo smatrati prevarnim oglašavanjem i obmanom potrošača“, rekao je Malinović.
Takve stvari, napominje, ne smeju da se dešavaju, a bilo je i takvih slučajeva.
Od mogućih kazni, najveća može da preti od nezadovoljnog potrošača, jer njegovo iskustvo postaje loša reklama.
Izvor: RTS