UPOZORENJE STRUČNJAKA
Rudarenje kriptovaluta je proces kojim se uz najmodrniju opremu stvara nova digitalna valuta i troši struja.
Baš zbog toga, Priština je u decembru, kada je proglasila vanredno stanje na 60 dana zbog energetske krize, zabranila i rudarenje kriptovaluta. Stručnjaci procenjuju da će povećanje potrošnje energije zbog rudarenja dovesti do negativnih posledica na više koloseka.
Za rudarenje kriptovaluta ne mora se pod zemlju, sa šlemom na glavi. Da bi se došlo do vredne rude iz digitalnog sveta, potrebna je samo veoma snažna računarska oprema – poput one koja je zaplenjena na Kosovu i Metohiji.
Marko Živković iz kripto-menjačnice ECD objašnjava da su u pitanju supermašine, odnosno superračunari.
„U toj blokčejn tehnologiji, koja je garant tačnosti svih transakcija koje se dešavaju sa bitkoinom, superračunari rade matematičke funkcije koje su jako kompleksne i na osnovu njih oni potvrđuju tačnost te transakcije i onda dobijaju nagrade“, objašnjava Živković.
Što je bolji računar, kako je dodao, veće su šanse da će rešiti taj zadatak, što dalji znači da svi ti računari konstantno pokušavaju reše zadatke i da rade 24 sata dnevno.
Samim tim, 24 sata dnevno troše električnu energiju. Zbog toga, oročeno ili trajno rudarenje kriptovaluta zabranjuje se u pojedinim delovima sveta. Priština je to učinila prethodnog meseca zbog energetske krize.
Jedinica za kopanje troši kao TA peć
Ljubiša Mijačić, stručnjak za resurse iz životne sredine, navodi da jedna jedinica koja vrši operaciju kopanja troši 1,4 kilovata.
„Jedna jedinica troši koliko i jedna TA peć – četiri kilovata snage. Pomnožite brojem jedinica koliko neko može da ima, onda ćete doći do neke razmere koliko je to utroška energije“, objasnio je Mijačić.
Što je kriptovaluta skuplja, potrošnja je veća
I što je kriptovaluta skuplja, potrošnja je veća. Na rudarenje najvrednijeg bitkoina, procenjuje se, odlazi pola procenta globalne potrošnje energije, odnosno onoliko koliko za godinu dana potroši cela Argentina.
Po pravilu, najisplativije je tamo gde je struja jeftinija. Na primer, na Kosovu i Metohiji ili u Kini, gde se rudarilo tri četvrtine bitkoina – do pre nekoliko meseci kada je potpuno zabranjeno.
Živković navodi procenu da na posao rudarenja u kućnom nivou može da se uđe sa tri ili četiri hiljade evra, zavisno od kretanja cena kriptovaluta na tržištu i cena elekrične energije.
„Ta investicija se, dosadašnje iskustvo je pokazalo, isplaćivala za nekih godinu, dve dana“, napominje Živković.
Negativne posledice na više koloseka
Sve to, procenjuju stručnjaci, dovešće do negativnih posledica na više koloseka.
Ljubiša Mijačić kaže da kopanje kriptovaluta stvara velike pikove, u noćnim satima, koji su veliki udarac na elektro-mrežu u Srbiji i u regionu.
„Druga dimenzija ranjivosti je kako utiče na emisiju gasova. Ako se nastavi sa ovim trendom, sam princip i ono što želimo kao civilizacija – dekarbonizacija će biti pod velikom pretnjom. Jednostavno, neće moći da se dogodi sa ovako velikom tražnjom“, objašnjava Mijačić.
Dosadašnje iskustvo pokazuje da se granice konstantno pomeraju. U poslednjih pet godina, potrošnja energije samo na rudarenje kriptovaluta povećala se 10 puta. Ka još većem rastu vodi to što pored bitkoina raste vrednost i drugih digitalnih valuta.
Izvor: RTS