ISHRANA I IMUNI SISTEM
Održavanje imuniteta svakom čoveku predstavlja osnovu za odbranu od bolesti, a za tu svrhu veoma je važna ishrana, odnosno odabir onih materija koje imuni sistem održavaju optimalnim.
Kada je u pitanju veza između imuniteta i ishrane, istraživanja su potvrdila zaključak do koga mnogi dođu logički i intuitivno, a to je da su posledice destruktivnog dejstva virusa na organizam dosta manje ako je ishrana obolelog adekvatna.
Međutim, ono što će vas možda iznenaditi jeste da imunitet nema veze samo sa odbranom od infektivnih bolesti, kojih smo se setili jer je sezona gripa, ili sa malignim bolestima, nego ima veze i sa srčanim udarima.
Sada ćemo odgovoriti kakva je veza u pitanju i šta je važno za održavanje imuniteta kada je u pitanju ishrana.
Dakle, hranljive materije presudne za održavanje imunog sistema su:
1) Proteini – Bake su znale da kažu slaboj deci: Sine, jedi meso. Meso ima proteine, a ima i gvožđe koje je takođe važno za imunitet. Dakle, crveno meso, najbolje kuvano ili pečeno. Izvinjavamo se veganima.
2) Gojaznost – Kako se ispostavilo, gojaznost je povezana sa jačim zapaljenskim odgovorom jer masno tkivo luči medijatore zapaljenja, kao što su interleukin 6 i TNF alfa. Da pojednostavimo, gojazni ljudi imaju više zapaljenskih reakcija u telu, pa čak i kratkoročno uzdržavanje od hrane kod gojaznih osoba, značajno unapređuje imunitet. Jači zapaljenski odgovor kod gojaznih je vezan za jednu aktuelnu pojavu, a to je reakcija na viruse i citokinska oluja. Gojaznost povećava šansu da se razvije citokinska oluja, odnosno poremećena reakcija imuniteta koja može dovesti do smrti od korona virusa kod mladih osoba. Uz to, možda niste znali ali poremećaj imuniteta kod gojaznih je veoma povezan i sa nakupljanjem masti u zidovima krvnih sudova, kao i sa autoimunim bolestima i astmom.
3) Omega 3 masne kiseline – Šta deluje suprotno od gojaznosti na zapaljenski odgovor? To su omega-3 masne kiseline koje se nalaze u plavoj ribi, lanenom ulju i orasima, smanjuju sklonost zapaljenskim reakcijama u organizmu tako što regulišu imuni odgovor. Kao što rekoh, nakupljanje masti u arterijama, poznato kao ateroskleroza, ima veze sa tim koliki vam je holesterol, ali ima još više veze sa tim kakav vam je imunitet i da li je vaš organizam sklon zapaljenju zida krvnih sudova, a omega-3 masne kiseline smanjuju zapaljensku reakciju. Drugim rečima, omega-3 masne kiseline regulisanjem imuniteta utiču na zdravlje srca i krvnih sudova.
Tako na primer, Eskimi imaju nizak nivo srčanih oboljenja, jer koriste dosta ribe u ishrani. Osim za srce i krvne sudove, unos omega 3 masnih kiselina je dobar za autoimune bolesti, kao i za prevenciju preteranih reakcija imunog sistema u koje spada i citokinska oluja. Međutim, to ne znači da je preterivanje sa unosom omega-3 masnih kiselina dobro za zdravlje, naprotiv. Prekomeran unos omega-3 suplemenata preterano smanjuje imuni odgovor, pa su Eskimi često bolesni od infektivnih oboljenja kao što je tuberkuloza. Takođe, brojne studije na životinjama pokazuju da visok unos omega-3 masnih kiselina može smanjiti otpornost na viruse (ne bakterije). Iako ne postoje striktne preporuke za unos ribe, na osnovu iznetog bismo mogli zaključiti da je upotreba ribe u ishrani dva puta nedeljno verovatno prava mera.
4) Antioksidantni vitamini – To su vitamin A, C i E koji štite naš organizam od slobodnih radikala, a time i od prevremenog starenja i oboljevanja. Ali ako se pretera, mogu imati i prooksidantno dejstvo, odnosno mogu da nas oštete ako preteramo, a preterivanje se dešava kad uzimamo suplemente. Za ove vitamine, ali i druge antioksidanse, treba uzimati svežu biljnu hranu svih boja, salate i biljna ulja. Sad se izvinjavamo mesojedima.
5) Vitamin D – O ovom vitaminu bi valjalo pisati opširnije i biće prilike i za to. Za sada je važno napomenuti da nije loše uzimati suplemente vitamin D preko zime kada nema sunca.
6) Cink i selen – Priča o nedostatku cinka datira iz 1960. godine kada se na Bliskom istoku, ishrana siromašnih uglavnom zasnivala na hlebu bez kvasca. Ljudi koji su jeli samo hleb bez kvasca su patili od nedostatka cinka, jer kvasac smanjuje dejstvo fitinske kiseline u žitaricama i tako omogućava korišćenje cinka. Posledice nedovoljnog unosa cinka su bile patuljast rast, poremećaj seksualne funkcije i poremećaj imunog sistema. Pretpostavlja se da danas oko dve milijarde osoba na svetu ima nedostatak cinka. Da biste imali dovoljno cinka, uzimajte meso ili integralni hleb sa kvascem. Inače, cink i selen se međusobno takmiče za preuzimanje iz creva, kao i drugi minerali, a to je poznato kao kompetitivna apsorpcija. Drugim rečima, ako uzimate preparat selena ostaćete bez cinka.
Ja volim sve da probam na sebi, pa sam tako uzimala selen dva meseca i posle dva meseca sam dobila užasan ekcem po šakama koji nije prošao dok nisam prestala sa selenom. To je zato što sam zbog previše selena ostala bez cinka, a cink je odgovoran za imunitet, ali takođe i za obnavljanje kože. Znate da se proizvode kreme za zarastanje rana na bazi cinka i farmaceutska industrija je ovo shvatila, pa danas prodaju cink-selen preparate, ne prodaju se ovi minerali zasebno.
Toliko za ovu temu, biće još priče o koroni i vitaminu D i unosu ribe, a do tada – uzimajte meso, ribu, salate, voće i integralni hleb sa kvascem, izađite na sunce i proverite kilažu povremeno.
prof. dr Svetlana Stanišić, dr stomatologije, dr nauka fizičke hemije, Univerzitet Singidunum