ZARAZA IZ AFRIKE
U Britaniji su otkrivena dva slučaja lasa groznice među putnicima koji su se nedavno vratili iz Zapadne Afrike. Zaražene osobe pripadaju istoj porodici koja inače živi na istoku Engleske.
Vlasti sumnjaju da rođak zaraženih osoba takođe ima simptome lasa groznice, bolesti koja liči na ebolu i od koje umire jedna od 100 zaraženih osoba.
Do sada je u Ujedinjenom Kraljevstvu zabeleženo, pre ovih novih slučajeva, 8 infekcija lasa groznicom. Poslednja 2 slučaja dogodila su se 2009. godine te nije bilo dokaza o daljem prenosu na druge osobe.
Jedna zaražena osoba je u bolnici
Jedan od potvrđenih slučajeva nalazi se u bolnici Rojal Fri u Londonu, dok se drugi već u potpunosti oporavio od zaraze. Treći mogući slučaj infekcije nadziru lokalni lekari u bolnici Bedfordšir NHS. Britanska agencija za zdravstvenu sigurnost (UKHSA) je naglasila je da nema dokaza o daljem prenosu infekcije na neku drugu osobu.
Lasa groznica se pojavljuje uglavnom u Africi, u državama poput Nigerije, Liberije i Gvineje. Čovek se tim virusom može zaraziti nakon izlaganja hrani ili predmetima koji su kontaminirani urinom ili izmetom zaraženih pacova. No, infekcija se može preneti i s čoveka na čoveka putem mokraće, stolice, sline, povraćanog sadržaja ili krvi.
Smrtonosna bolest u 1 odsto slučajeva, kod hospitalizovanih u 15 odsto
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), oko 80 odsto onih koji se zaraze tim virusom nema nikakvih simptoma. Budući da su simptomi lasa groznice dosta raznoliki i nespecifični, teško ju je dijagnostikovati u ranoj fazi bolesti; odnosno ovaj virus je teško razlikovati od drugih virusnih hemoragijskih groznica kao što su ebola, malarija, trbušni tifus i žuta groznica.
Među onima koji imaju simptome, četvrtina njih može privremeno izgubiti sluh. U simptome se ubraja i krvarenje iz usta i nosa, glavobolja, grlobolja i povraćanje. Kod težih oblika infekcije može doći do tremora, dezorijentacije i kome.
Ukupna stopa smrtnosti iznosi 1 odsto, no među onima koji su hospitalizovani zbog težih simptoma se ona penje na 15 odsto. Smrt obično nastupa unutar 14 dana od početka pojave simptoma. Međutim, ti procenti mogu da variraju od epidemije do epidemije. Stopa smrtnosti u prošlogodišnjoj epidemiji u Nigeriji iznosila je 23 odsto, iako je to mogao biti slučaj jer nisu otkriveni blaži slučajevi zareze.
Bolest je posebno opasna u kasnoj trudnoći, pri čemu se smrt majke i/ili fetusa događa u više od 80 odsto slučajeva tokom trećeg tromesečja. Zaraženi se leče antivirusnim lekovima, dodatnim kiseonikom, a ponekad i lekovima za krvni pritisak.
Izvor: Index.hr