ULAZAK GOSPODA U SRCE
Ruski protojerej Sergej Adodin govorio je o tome kakav značaj za vernika ima kada dobije blagoslov od sveštenika.
Šta znači dobiti blagoslov od sveštenika za neki poduhvat? Teoretski, kada čovek smisli nešto dobro, on se obraća svešteniku kako bi ovaj prizvao Božiju blagodat na izvršenje plana. U stvarnosti, sam Gospod, prilikom blagoslova, silazi s Nebesa u srce čoveka, usmeravajući ga ka dobromu.
U današnje vreme taj običaj praktično trpi različite mutacije. Neko teži da razume blagoslov kao određenu vrstu magije: ako ga dobiješ, sve će se zbiti, a ako ga ne dobiješ, piši propalo. Kao kod zlatne ribice. Samo je mnogo teže uhvatiti zlatnu ribicu nego popa.
– Oče, blagoslovi me da prodam vikendicu!
– A? Molim? Bog te blagoslovio! – u trku odgovara pastir, šuškajući mantijom.
A više mu ni ne treba. Ako «proradi» blagoslov, i on proda vikendicu, znači da je sveštenik silan, možeš da mu se obraćaš za važne poslove. Ipak, ako ne «proradi», znači da nema dovoljno snage niti smelosti pred Bogom. Uzgred, to još ne znači da je sveštenik sasvim beskoristan. Njega možeš iskoristiti u onim slučajevima, kada ni ne računaš na dobar ishod.
«Kako to?» – pitate. A evo kako:
– Blagoslovite me oče da se pomirim sa svekrvom!
A u stvarnosti njoj do te svekrve uopšte nije stalo, bila ona dobra, ili zla. Do pomirenja nije došlo jer je izostao trud od strane čoveka. Zato te savest ne muči. Bog nije poslušao popa, tu nema moje krivice. Kad bi se taj molio usrdnije i pustio dužu bradu, onda bi rezultat bio potpuno drugačiji.
A sveštenici su razni. Neki blagosiljaju na sve strane, ni ne saslušavši do kraja, a neki mogu svu dušu da ti izvuku pitanjima šta i kako. I povrh toga još može da mu padne na pamet da te ne blagoslovi. Šta? Može biti i gore. Tako morate posmatrati dok vam ne bude jasno kada, kako i kome je najbolje da se obratite.
Jedna sestra zamoli drugu da joj pričuva decu na par dana, dok ona neguje svog muža posle operacije. Neće ti se, oh, kako ti se neće. Ali ako odbiješ ispašćeš loša. Prema tome, ček sestro, prvo moram da tražim blagoslov od sveštenika za to. A za ovu priliku ne odgovara bilo koji sveštenik, bolje dođe neki monah. Najbolje iguman ili arhimandrit, i to slavni. Taman celo pre podne ne možeš da ga uhvatiš, ostatak dana on provede moleći se i misleći o odgovoru, a dotad će sestra već naći drugu dadilju za svoju dečurliju.
A biva i ovako:
– Dragi naš crkveni dobrotvore i bogatune! Naš đakon piše tako lepe duhovne pesme, samo da ih čuješ! On bi da ih snimi, ali nema dobru gitaru. Pomoći ćeš nam, zar ne? Tebi to nije teško.
A dobrotvor odgovara:
– Moram da pitam svog duhovnog oca. Ako da blagoslov, kupiću tvom đakonu gitaru.
Ali duhovni otac nije blagoslovio. Prođe nekoliko godina i đakon skupi pare i sam kupi gitaru sa šest žica. Samo je do tog trenutka izgubio glas i nije uspeo da snimi svoje kompozicije.
– A kažite mi oče kako da se postavim: unuka me moli da se prijavi na moju adresu i da živi sa mnom za vreme školovanja na fakultetu. Mala je nevernica, dabome. S teškom naravi. Dajete li mi blagoslov ili ne?
– To jest, vi hoćete da kažete, – čudim se ja, – da ako vas ne blagoslovim, vi ćete čiste savesti odbiti svoju unuku?
Žena se zbunila, spazivši moje nezadovoljstvo.
– Iz kog razloga vi smatrate da ja imam moralno pravo da odlučim kako vi treba da postupate sa svojom unukom?
A moralno pravo ljudi prenose na sveštenika, kako bi sa sebe skinuli odgovornost. Pedeset-pedest posto su šanse da ćete dobiti odgovor koji vam odgovara. I onda neće biti trke po policijskoj stanici za prijavu adrese. I neće biti još jednog čoveka koga treba da izdržavate. A možete i izmanipulisati popa, kako biste dobili željeni odgovor.
– Oče, meni su tražili da se molim za jednu ženu, a ja se kolebam da li da se molim ili ne. Kako vi blagoslovite?
«O, teško meni!» – mislim ja, a naglas pitam:
– A šta o tome govori apostol Pavle?
Hvala Bogu, parohijanka čita Sveto Pismo i razume šta imam u vidu.
– Apostol kaže: molite se jedni za druge, – odgovara ona.
– A da li tamo ima nekih dodataka: avaj, za tu i tu ženu nemojte se moliti?
– Nema, oče.
– A zašto ste onda rešili da se oslonite na moje mišljenje? A šta ako ja iznenada siđem sa uma i zabranim vam da se molite, uprkos rečima apostola? Koga od nas dvojice ćete poslušati?
I žena odlazi, još ne naučivši kako da živi po Jevanđelju bez ljudskih saveta ili uputstava staraca.
– Blagoslovite me oče, odvezao sam u sirotište gajbu svežih jabuka!
– Bog vas blagoslovio!
– Blagoslovite me, odlučio sam da se pomirim sa ženom i sačuvam porodicu!
– Blagosloven Gospod!
– Blagoslovite me za predstojeći dan!
– Bog vam pomogao!
I ulazi Bog u nečije srce, a da iz drugog nikuda nije ni odlazio. U drugo srce će On rado ući, ali ono je već davno zauzeto, iako je pred vratima okačena lepa tabla: «Dobrodošli!»