„UBICE“ SLOBODNIH RADIKALA

Među najvažnije hranljive materije spadaju antioksidanti. Oni čuvaju telo od bolesti. Antioksidanti u hrani se nalaze kao „svoj na svome“, to je njihovo prirodno stanište. Ipak, važno je znati koje namirnice obiluju ovim neophodnim materijama. Ovo je lista od 10 najbogatijih izvora!

 

Antioksidanti su ljudskom telu neophodni za njegovo zdravlje, jer ova jedinjenja pomažu zaštiti tela od štetnih efekata slobodnih radikala. Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji nemaju elektrone, pa moraju da ih „kradu“ iz najbližih zdravih ćelija, što zauzvrat čini ćeliju bolesnom, podstičući lančanu reakciju unutar tela. Formiranje slobodnih radikala u telu može biti izazvano izloženošću toksinima, zagađenju, pušenju i drugim faktorima rizika.

antioksidanti u hrani

Zbog svega navedenog jako je važno da se telo „naoruža“ antioksidantima, jer ta jedinjenja podstiču organizam da bude zdrav tako što uništavaju štetne slobodne radikale, koji mogu da oslabe imunološki sistem i dovedu do različitih bolesti.

Najosnovniji izvor esencijalnih antioksidanata nalazi se u hrani. Određene vrste namirnica bogate su ovim hranljivim materijama je grupe hrane i to u zavidnim količinama.

U tom smislu, možemo pomenuti deset namirnica koje se nalaze u samom vrhu po bogatstvu antioksidanata u sebi.

Bobičasto voće

Bobice su izvrsni izvor polifenola, mikronutrijenata i vlakana. Različite studije su odavno utvrdile da konzumiranje bobičastog voća, bilo da je sveže, zamrznuto ili sušeno, pruža superiornu zaštitu od srčanih bolesti i određenih vrsta karcinoma. Borovnice su posebno poznate po tome što imaju najviše antioksidanata od svih bobica, a ostali odlični izvori su jagode, brusnice, maline i gođi bobice.

Zeleni čaj

Zeleni čaj kultiviše se vekovima u istočnjačkoj tradiciji zbog svojih ogromnih antioksidativnih prednosti koji pomažu u sprečavanju pojave određenih karcinoma uključujući rak dojke, pankreasa, debelog creva i pluća. Zeleni čaj je takođe poznat i po tome što smanjuje rizik od zapaljenskih bolesti kao što su dijabetes, bolesti jetre ili creva.

Lisnato zeleno povrće

Zeleniš kao što je spanać ili kelj sadrži esencijalne fitohemikalije koje se suprotstavljaju efektima zapaljenskih procesa u telu i razvoju maligniteta.

Crna čokolada

Čokolada sa visokim procentom kakaoa i bez mleka bogata je antioksidativnim flavonoidima. U trideset grama crne čokolade nalazi se dvostruko više antioksidanata nego u čaši crvenog vina.

Sveže i suve šljive

I sirove i sušene šljive smatraju se namirnicama koje poseduju visok antioksidativni sadržaj. Istraživanja kažu da jedna šljiva sadrži u sebi antioksidanata koliko i puna šaka borovnica.

Orašasti plodovi

Plodovi orašastog oblika u koje spadaju orasi, lešnici, indijski orah, pekan orah, brazilski orah, makadamija i pistaći odličan su izvor antioksidanata polifenola. Nedavna studija predstavljena na godišnjem sastanku Američkog hemijskog društva otkrila je da najobičniji orah sadrže dvostruko više antioksidanata od ostalih svojih srodnika.

Nar, višnja, grožđe i suvo grožđe

Navedene vrste hrane sadrže visok nivo antioksidanata. Grožđe je najpoznatije po visokom sadržaju polifenola, koji su neophodni u odbijanju određenih vrsta kancera. Visok nivo antioksidanata u naru, višnjama, grožđu i grožđicama podrazumeva manji rizik od nastanka srčanih oboljenja, hipertenzije, dijabetesa i komplikacija vezanih za šećernu bolest.

Karanfilić

Karanfilić je vrsta začina koja ne služi samo da bi jelo poprimilo bolji ukus, već ima veoma visok antioksidativni sadržaj. Među začinima, karanfilić je neprikosnoven u količini antioksidanata koje poseduje, a u ostale začine bogate ovim materijama su kurkuma, beli luk, đumbir, cimet i origano.

Mahunarke

Mahunarke ili povrće pasuljastog oblika kao što je pasulj, boranija, grašak su već vekovima standardni u kuhinjama širom sveta. Iako su svojim izgledom više nego skromne, mahunarke sadrže velike količine antioksidanata.

Artičoka

Artičoka, a posebno njen središnji deo, sadrži visok nivo esencijalnih antioksidanata, pa je više nego preporučeno da se ovo povrće, koje nije toliko karakteristično za naše podneblje, uvrsti u redovniju ishranu.