MASNA JETRA KOD DECE
Nove studije pokazuju da masna jetra kod dece može da nastane ishranom u kojoj su zastupljeni slatkiši i gazirani sokovi, upravo onako kako se ova bolest razvija kod gojaznih ljudi koji ovakvu hranu konzumiraju u velikim količinama.
Ljudski organizam prirodno proizvodi glukozu i obezbeđuje energiju svakoj ćeliji u telu. Sa druge strane, ljudi ne proizvode fruktozu. Ona se nalazi u voću, voćnim sokovima i u medu.
Takođe je neizbežni sastojak u prehrambenoj industriji i sreće se u gaziranim sokovima, slatkišima, sladoleda, džemovima…
Gojaznost dece je svetski zdravstveni problem koji je stalno u porastu. Indeks telesne mase (BMI) je mera koja se koristi za određivanje prekomerne težine i gojaznosti kod odraslih, pa i kod dece.
Ishrana i način života su glavni faktori rizika, pa je veoma važno ograničiti potrošnju prerađenih namirnica u ishrani deteta i podsticati fizičku aktivnost.
To su samo neki od načina za prevenciju gojaznosti kod dece koji zauzvrat mogu pomoći u smanjenju rizika od oboljenja jetre.
Deca imaju tendenciju da jedu više šećera oblikovanog u industrijske namirnice, što povećava rizik od gojaznosti i razvoja oboljenja masne jetre.
U tom smislu, ne treba zaboraviti da je jetra jedini organ koji može metabolisati fruktozu. Kada ljudi konzumiraju prekomerne količine kalorija i fruktoze, jetra počinje da ih pretvara u masti.
Zaslađivači koji se koriste u proizvodnji slatkiša i gaziranih sokova mogu izazvati bolest masne jetre i druga potencijalno fatalna oboljenja ovog organa, pokazuju nove studije.
Istraživači su otkrili da visoka potrošnja fruktoze izaziva rani tip bolesti masne jetre kod dece, a što je stanje koje je obično povezano sa konzumiranjem alkohola i koje može dovesti do raka, moždanog udara i srčanih problema. Klinički gojazna deca i adolescenti podložniji su ovoj bolesti.
Masna jetra ili hepatična steatoza je termin koji opisuje nastanak masti u tako važnom ljudskom organu kao što je jetra. Normalno je da svako od nas ima malo masti u jetri, ali preterena masnoća izaziva ozbiljne zdravstvene probleme.
Masna jetra, između ostalog, razvija se i onda kada ovaj organ ne može da metaboliše fruktozu onom brzinom kojom je telo konzumira.
Istraživanje objavljeno u časopisu “Clinical Investigation” otkrilo je da miševi koji se hrane namirnicama izrazito visoke fruktoze postaju gojazni i razvijaju veću otpornost na insulin od onih koji se hrane istim sadržajem glukoze.
Važan faktor u metabolizmu fruktoze je enzim ketoheksokinaza i za nju je utvrđeno da se razvija kod životinja hranjenih visoko fruktoznom hranom.
Pedijatrijski gastroenterolog u Bostonskoj dečijoj bolnici doktor Samir Softić kaže da je bolest masne jetre mnogo više zabrinjavajuća kod dece od trinaest godina nego kod odraslih ljudi koji su gojazni više od 30 godina.
“Deca jedu više šećera od odraslih, tako da je fruktoza još veći faktor rizika kod njih, što neminovno doprinosi njihovom lošem zdravlju u godinama koje im predstoje”, kaže dr Softić.
Koautor ove studije, profesor Ronald Kan potkrepljuje ovu izjavu tvrdnjom da je bolest masne jetre skoro uvek povezana sa gojaznošću.
Fruktoza je štetna u velikim količinama, ali konzumiranje voća ne može da pruži toliku štetu od fruktoze kao što to mogu obrađene namirnice.
Voće se između ostalog sastoji i od vlakana i vode, kojima je potrebno neko određeno vreme za varenje. Ova činjenica usporava metabolizam fruktoze u jetri.
Štaviše, jedenje voća daje osećaj sitosti u stomaku, za razliku od konzumiranja gaziranih sokova i bombona, koji nas teraju da ih sve češće trošimo.