RAT KINE I AMERIKE

Ko bi pobedio u kinesko amričkom ratu? Kineski div protiv američkog golijata. Koliko je snažna kineska vojska u odnosu na američku vojsku

Hipotetički rat Kine i Amerike. Kakve su šanse kineske vojske u hipotetičkom sukobu sa američkom vojskom?

Nikakve.

!?

废话 (nema smisla) – ovo bi bio komentar u vidu psovke prosečnog sinofila, na kineskom jeziku.

KINESKA VOJSKA

Kineska vojska ima po nekim procenama 2,2 a po drugim 2,8 miliona ljudi koju su uključeni u nju. To je najveća vojska na svetu.

Američke vojne snage broje oko 1,3 miliona vojnika, oficira i službenika. Znači više od duplo manje ljudstva.

Kina je globalna ekonomska sila koja uskoro stiže SAD.

Kine je nuklearna vojna sila.

Kina ima 1,2 milijrdi stanovnika naspram 300 miliona amerikanaca i Kina je zemlja je sa najvećim brojem stanovnika na svetu.

Kina ima najveću mornaricu na svetu po broju plovila, ali ima samo 2 i po nosača brodova. Amerikanci imaju 11 aktivnih nosača aviona i još nekoliko u rezervi, uz mnogo više razarača, krstarica i nosivosti u tonama.

Kina ima avijaciju od 2800 letelica i proizvodi borbeni ratni avion pete generacije ali je svega 20-ak komada istog u upotrebi i nikada nisu isprobani u borbi, dok amerikanci imaju par stotina aviona pete generacije, modela F22 i F35, plus 2300 drugih aviona i modernih letelica. Kina ima samo jedan strateški bombarder a Amerikanci na desetine i to još i sa stealth tehnologijom (nevidljivi za radare).

Kina je sletela sondom na Mesec. Amerikanci su stali nogom na Mesec.

Kina je ipak ogromna vojna sila. I sve to oko kineske vojske zvući bajno i krasno, tim pre što kad gledate nove ratne akcione kineske filmove u njima sve pršti od kineskih specijalaca koji su nepobedivi, nalik na američe marince. Kad vidite vojnu paradu to izgleda impresivno.

Medjutim, sve do američke invazije na Irak i Zalivski rat kineska vojska je bila nalik na nekadašnju JNA – vojska regruta, bez profesionalnih i specijalnih jedinica, fokusirana na konvencionalno oružje i stari način ratovanja.

Kad su kinezi videli način na koji amerikanci ratuju sa daljine vrlo preciznim i razornim oružjima visoke tehnologije, kad su videli koliko visokosofisticirano oružje nosi prevagu nad ljudskom silom i njenom brojnošću, te uporedili sa svojim sposobnostima i slabostima, stavili su prst na čelo i počeli da modernizuju vojsku.

Američka vojna doktrina je da za 24 h mogu na bilo koju tačku sveta da prevezu par desetina hiljada vojnika i hiljade tona borbene opreme i tehnike. I to mogu samo oni jer imaju logističke kapacitete za to u vidu velikih transportnih aviona i brodova.

2000 godine kineski vojni budžet je bio oko 23 milijarde dolara.

2020 godine taj isti budžet je već narastao 11 puta i iznosi značajnih 253 milijarde dolara. Kina se ubrzano militarizuje.

Američki vojni budžet za 2000 je bio 475 milijardi US dolara a 2020-e godine je bio 766 milijardi US.

Kumulativno procenjuje se da je američki vojni budget bio 19 triliona u zadnjih 30 godina, u odnosu na 3 triliona kineskog budžeta. To je ogromna razlika.

U tom ekonomskom smislu rat Kine i Amerike bi bio rat izmedju Davida i Golijata.

SLABOSTI KINESKE VOJSKE

Kineska vojska ima vojsku regruta, za razliku od 100% profesionalne visoko specijalizovane američke vojske. U praksi, 100 regruta sa klasičnim naoružanjem nemaju nikakve šanse u borbi protiv 20 specijalaca sa savremenom opremom.

Vojnici i oficiri kineske vojske nemaju nikakvo stvarno ratno iskustvo, za razliku od surovih američkih profesionalnih vojnika koji non stop učestvuju u ratovima i bitkama. A rat je, priznaćete, poseban zanat koji ima svoje trikove i tezaurisana iskustva.

Glavna filosofija kineske vojske je odbrana mainlanda, odnosno same Kine. U tom smislu kinezi nisu sistematski razvijali ni dokrinu a ni infrastrukturu, oružje i sisteme za ofanzivno delovanje. Za razliku od njih suština američke vojske je ofanziva i zauzimanje neprijateljske teritorije. Sve kod amerikanaca je pravljeno za napad: strategija i taktika, ofanzivni sistemi, preventivni i masovni udari na neprijatelja sa razradjenim znanjima i protokolima kako se to radi.

Zbog opredeljenja da kineska vojska deluje defanzivno, kineska vojska je stacionirana lokalno i brani jedan region. Posledica toga je da kinezi nisu razvili logistiku za brzo prebacivanje i delovanje trupa na daljinu. U tome je Amerika superiorna još od Drugog svetskog rata i samo joj se rusi mogu donekle suprostaviti. Zbog toga amerikanci mogu lako da fokusiraju svoje snage i da brzo osvajaju željene regione, dok kinezi nemaju tu brzinu ni za napad a ni za odbranu.

Kineska vojska nema vojne baze u inostranstvu (pominju se sad neke u Africi) dok ih američka vojska ima 800 u 41 zemlji sveta, stim da u 15 zemalja ima operativne kopnene trupe od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada vojnika. Imaju baze i trupe i oko Kine, u Koreji sa 30.000 vojnika i Japanu sa 45.000 vojnika. Amerika je globalni policajac, i to jedini.

Kada amerikanci obavljaju vojne vežbe oko Kine to rade u sadejstvu sa 10 drugih zemala, od najbližih suseda Kine do Australije.

Rukovodjenje kineske vojske je baš kao nekada u JNA ideološki obojeno, za sve se pita partija i politički komesar. Postoji jasna hijerarhija i subordinacija, prate se naredbe, i to je glavni problem, jer u savremenim ratovima se linije komandovanja i komunikacije seku. Tu su amerikanci u prednosti jer su oni uvežbani da kao manje ili veće grupe i timovi deluju samostalno, kod njih nema paralize u rukovodjenju.

Kina nema dobra sofisticirana i precizna oružja za daleke ciljeve, rakete raznih dometa, punjenja i namena. Amerika je vodeća zemlja u svetu na tom polju uz Rusiju. U nekom hipotetičkom ratu Kine i Amerike, u prva tri dana rata bi amerikanci onesposobili pola kineske armije i infrastrukture svojim preciznim raketama iz daljine. Isto se odnosi i na sisteme za presretanje tih raketa, Kina je slaba na tom planu, Amerika je superiorna.

Kina ne objavljuje podatke o svojim testiranjima visokotehnološkog oružja, što znači „imati ne znači i moći upotrebiti“. Zamerka zapadnih vojnih analitičara prema kineskom novom i sofisticiranom naoružanju je da nije istestirano u realnim uslovima, često je nepouzdano i nemaju jasnu doktrinu upotrebe takvog naoružanja, posebno nuklearnog. No, to ne znači da Kina pravi zmajeve od papira, naprotiv, Kina je dosta modernizovala vojsku u zadnje dve decenije, zahvaljujući i dobrim špijunima i hakerima koji su krali američke nacrte oružja. I ima još jedno ali …. američka vojna industrija je najveća firma na svetu koja ima na stotine lobista, vojnih analitičara i novinara čiji je jedini posao da plaše američki narod od Kine i Rusije i njihovog super tajnog naoružanja, ne bi li namakli još koju desetinu milijardi dolara godišnje u vojni budžet. Kad se objektivno pogleda, razlika izmedju SAD i ostatka sveta u naoružanju je ogromna ali amerikancima nikada nije dosta i još više troše na sve novija i smrtonosnija oružja a nemaju nikakvu pretnju u svetu ni od koga. Samo lažu svet o nekim opasnostima i naoružavaju se.

Nuklearni kapaciteti Kine su oko 350 nuklearnih bojevih glava relativno slabe preciznosti za razliku od američkih 5.600 (čitaj pet hiljada i šesto) nuklearnih glava, većinom na visoko preciznim raketama raznih profila. Ogromna prednost amerikanaca u svakom slučaju, jedino ih nerviraju rusi sa 6.200 nuklearnih bojevih glava.

A onda tu možemo da navodimo i podmornice gde su amerikanci superiorni, pa radari, te domet aviona, logističke kapacitete za brz prenos vojnika, opreme, municije i goriva, savremene sisteme za elektonsko ratovanje, AI sisteme koordinacije i tako redom.

Sve u svemu, tekst treba da posluži tome da se shvati da Kina trenutno ne može ni sebe da odbrani od agresivne Amerike sa alijansom saveznika, a ne da napadne agresivni militarizovani anglosasonski svet koji joj obigrava oko kuće.

Sjedinjene Američke Države potroše na vojsku više nego što troše Kina, Indija, Rusija, Saudijska Arabija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Japan, Južna Koreja i Brazil zajedno!!!

Kina je toga svesna. Rat Kine i Amerike je zadnja stvar koju bi kinezi želeli.

Glavna psihološka prednost Američke armije je vrhunska organizacija koja je bazirana na procesima i liderstvu profesionalaca. Kinezi u svojoj vojsci pate od nepotizma i partijskih uticaja pa im selekcija rukovodećih kadrova nije vrhunska. To dovodi do lošeg komandovanja i sporosti. Uz sve to, američko ratovanje je bazirano na N-matričnom planiranju i kibernetskim modelima gde se N aktivnosti sprovede protiv neprjatelja na mnogo nivoa pre samog ratnog angažmana. Tu sposobnost nema ni jedna druga armija u svetu.

I ono što nije spomenuto je globalna vlast Amerike koju ona sprovodi kroz globalne institucije koja je otišla toliko daleko da sada mogu da odluče da jednu Rusiju izbace iz Sfifta, UN, SZO, globalnih trgovačkih alijansi i čega sve već ne. To je malj koji je isto tako moćno oružje.

Zlatko Šćepanović