GEOPOLITIČKA PREDVIĐANJA
Kraj rata u Ukrajini je blizu ili sasvim daleko, to niko ne može da utvrdi, ali poznavaoci geopolitičkih prilika predviđaju tri moguća scenarija.
I ruska i ukrajinska strana spremne su na razgovore o miru, iako to kratkoročno znači intenziviranje borbi, jer Rusija želi da ojača pregovaračku poziciju.
Mark Đaleoti, profesor londonskog Koledža za istočnoevropske studije kaže da su bombardovanja gradova pokušaji da se izvrši pritisak na Ukrajince u pregovorima, a prema njegovom istraživanju, poznavajući celokupnu situaciju, postoje tri scenarija za kraj rata između Rusije i Ukrajine.
Mirovni sporazum
Idealan kraj rata bio bi dogovor. Ukrajina bi verovatno odustala od ambicija da uđe u NATO i prihvatila bi zauzimanje Krima i Donbasa u zamenu za povlačenje ruskih trupa i zapadne bezbednosne garancije.
Moskva bi konačno morala da prihvati da veći deo Ukrajine više nije deo njene sfere uticaja.
To bi za Putina bio poraz, ali bi on takav poraz mogao da prihvati. Ispunio bi svoj cilj da „demilitarizuje” Ukrajinu, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski dovoljno je popularan da bi i takvu opciju uspeo da progura, smatra Đaleoti. Zauzvrat bi Ukrajina dobila makar kandidaturu za članstvo u EU i ozbiljne bezbednosne garancije. Za Zapad je takva varijanta jeftinija i sigurnija od kontinuiranog sukoba s Rusijom i zbrinjavanja miliona izbeglica.
Nastavak borbi i dve Ukrajine
Najviše što Rusi vojno mogu da postignu je osvajanje istočne polovine Ukrajine. Zemlja bi se mogla podeliti duž reke Dnjepar, s krnjom Ukrajinom na zapadu i istočnim delom pod ruskom okupacijom.
Za očekivati je da će Ukrajinci pod ruskom okupacijom nastaviti s gerilskom borbom, uz pomoć Zapada. To će značiti nastavak napada na vojne ciljeve u zapadnoj Ukrajini, ali i moguće operacije poput one iz 2014. godine kad je ruska obaveštajna služba organizovala diverziju u skladištu oružja u Vrbjetice u Češkoj Republici kako bi onemogućila dogovor o naoružavanju Ukrajine.
Zapad bi u tom slučaju morao da se pripremi za žestoke hakerske napade iz Rusije, predviđa britanski profesor.
Treći Svetski rat
Moguće je da se rat nastavi mesecima ispred nas. Mariupolj će pasti, ali većina drugih velikih gradova uspešno se brani, delimično zato što Rusija nije u stanju da održi trenutni operativni tempo.
Međutim, ukrajinske snage nisu u stanju da izvrše nikakav kontinuirani protivnapad. Linije fronta se svakodnevno kreću napred-nazad, a niko nema definitivnu prevagu. Ukrajinske snage se iscrpljuju, ali iscrpljuje se i Rusija, dok sankcije guše ekonomiju a Putinova popularnost pada, on bi mogao da oseti potrebu da učini nešto drastično poput upotrebe bojnih otrova ili žešćih zločina na terenu.
Istovremeno će i Zapad osećati cenu sankcija i neizbežne političke napetosti, dok će se jedni zalagati za jaču vojnu podršku Ukrajini, a drugi za traženje ustupaka radi postizanja mira.
Profesor Đaleoti očigledno navija za prvu varijantu, a kako piše Jutarnji list, zanemaruje posledice po evropsku strukturu izgrađenu nakon Drugog svetskog rata, s velikom promenom granica i milionskom zamenom stanovništva, a to bi moglo biti rešenje za mir pod uslovom da je Putinov cilj isključivo Ukrajina.
Izvor: Jutarnji list