VAŽNA JE RANA DIJAGNOZA
Najčešći razlog smrtnog ishoda kod dece u uzrastu do 15 godina su tumori mozga sa 52,9 odsto, leukemije sa 41,2 procenata i limfomi sa 17,6 odsto.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da se u svetu godišnje postavi oko 300.000 dijagnoza malignih bolesti kod dece uzrasta 0-19 godina.
Najčešće vrste malignih bolesti u dečjem uzrastu su leukemije, tumori mozga, limfomi, neuroblastom i Vilmsov tumor.
Rana i tačna dijagnoza malignih bolesti kod dece, praćena efektivnim lečenjem, treba da bude cilj uspešnog pristupa u kontroli ovih bolesti.
U Srbiјi, karcinom kod dеcе i аdоlеscеnаtа čini izmеđu 0,8 dо 1,0 odsto nоvооbоlеlih оsоbа u strukturi оbоlеvаnjа оd svih mаlignih bоlеsti, objavio je nedavno Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut“.
Kako su saopštili, svake gоdinе se u Srbiјi rеgistruје u prоsеku 350 dеcе оbа pоlа, od novorođenčadi do uzrasta 19 gоdinа, sа nеkоm vrstоm mаlignitеtа. U proseku svake godine, 48 dece starosti od 0 do 19 godina izgubi bitku sa ovom bolesti.
U strukturi umiranja od svih malignih bolesti dve trećine umrle dece je u uzrastu do 15 godina. Najčešći razlog smrtnog ishoda kod dece u uzrastu do 15 godina su tumori mozga sa 52,9 odsto, leukemije sa 41,2 odsto i limfomi sa 17,6 odsto.
U uzrastu od 0 do 19 godina, u strukturi umiranja, najčešći uzrok smrti od maligniteta su tumori mozga sa 40,4 odsto, leukemije sa 30,8 odsto i limfomi sa 15,4 odsto.
Kad su u pitanju tumori mozga oni čine više od 90 odsto svih tumora centralnog nervnog sistema. U uzrastu od 2 do 12 godina češće se javljaju tumori zadnje lobanjske jame, zatim produžene moždine i moždanog stabla, i češće se javljaju kod dece nego odraslih.
Najčešci tumori mozga kod dece su gliomi koji obuhvataju 70 odsto svih tumora mozga, a tu spadaju: astrocitomi (40 odsto), meduloblastom/ PNET (20 odsto), ependimom (10 odsto) kao i mnogo ređi tumori horioidnog pleksusa (1 odsto).
Simptomi
Najčešći simptomi su mučnine, jutarnje glavobolje, povraćanje, razdražljivost, poremećaji u ponašanju, ponekad klasičnim epileptičnim napadima ili napadima koji se manifestuju trenutnom odsutnošću, gubitkom pažnje i drugo.
Takođe može doći do pojave razrokost, promena navika u ishrani i spavanju, slabost mišića, vrtoglavica, gubitak ravnoteže, nestabilan hod.
Lečenje
Najčešće se lečenje počinje operacijom kada se postavi patohistološka dijagnoza uzimanjem isečka tkiva i vađenje tumora što je moguće u većoj meri, a da to nema posledice po pacijenta.
Nekada se lečenje završava operacijom, a često je potrebno sprovesti zračenje, neretko u kombinaciji sa hemioterapijom.
Izvor: N1