NERAZUMNA CENZURA
Danima, mesecima i godinama, umetnost se nalazi na udaru sve smešnijih primeri „čuvanja“ studenata koji bi trebalo da proučavaju svetsku književnost.
Otkazivanje kursa o Dostojevskom na milanskom univerzitetu, motivisano trenutnim odijumom prema svemu što dolazi iz Rusije, pa makar se radilo i o najvećem piscu u istoriji čovečanstva, svakako deluje zastrašujuće i prilično bizarno.
No još više, i sve više, zastrašuje slika sveta u kome „Zločin i kazna“ postaje neprihvatljivo štivo za osetljive studentske oči, uši i umove, zbog brutalnih slika zločina. Sveta u kome se ne sme čitati o nasilju, pa bilo ono opisano perom kakvog klasika ili nacrtano u stripu, niti o ubistvu i „preterano nasilnoj“ borbi odnosno ratovanju – makar te scene bile sapete u metar najsavršenijeg Homerovog ili Šekspirovog stiha.
Danima se, mesecima, godinama, gomilaju naizgled sve smešniji, primeri ovakvog „čuvanja“ studenata koji bi trebalo da proučavaju svetsku književnost – od književnosti same.
Poslednji su stigli sa britanskog ostrva: najpre je opasnom (i to za čitaoca) proglašena Orvelova „1984“, a najnovija žrtva onoga što se naziva političkom korektnošću je kultno delo Ernesta Hemingveja „Starac i more“! Potonjem su, koliko god poštovaocima Hemingveja i svim (slobodo)umnim ljudima zvučalo smešno, „presudile“ – „eksplicitne scene ribolova“(!), iako se dotični univerzitet nalazi u području Škotske najpoznatijem po – ribolovu. Univerzitet Nortempton ranije je izdao oštro upozorenje zbog potencijalno „uvredljivog i uznemirujućeg“ materijala sadržanog u čuvenoj distopiji „1984“ – kojoj su etiketu eksplicitnog materijala nalepila „izazovna pitanja vezana za nasilje, rod, seksualnost, klasu, rasu, zlostavljanje, seksualno zlostavljanje, političke ideje i uvredljiv jezik“, sa kojima se Orvel rvao.
– Čitajući i tumačeći književnost mi stičemo sliku o svetu i vrednostima, a svaka tvrdnja da je literatura prosto podražavanje stvarnosti, u najmanju ruku je primitivna i svakako krajnje pojednostavljena – kaže Predrag Petrović, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu.
– Moglo bi se čak reći da je to grubo i nasilno tumačenje književnosti, koja na autohton način govori o svetu oko nas, svakako ne sa tendencijom autora da navede čitaoca na pomisao da podražava junaka poput, recimo, Raskoljnikova ili nekog drugog čuvenog junaka (samo)ubice. Sa svojim studentima sam mnogo razgovarao, recimo, o delima Vladana Matijevića u kojima ima vrlo nasilnih scena, ali one kao deo osobene književne imaginacije imaju svoj smisao… Književnost sasvim sigurno nikada nije promovisala nasilje, koliko god ono bilo česta tema književnih dela, te je ovde reč o čistoj zloupotrebi književnosti u svrhe političke korektnosti – a iz perspektive onih koji je proklamuju, ništa lakše no u svakom delu pronaći nešto što se može prikazati kao provokativno ili intrigantno.
Na istom škotskom univerzitetu, da li zato što potcenjuju svoje studente (ukoliko se toliko plaše potencijalnog podražavanja književnih antijunaka), ili zato što brinu da će čitaoce uznemiriti – odlučno su stupili u „borbu“ protiv svega „eksplicitnog“, a etikete sa „upozorenjima o sadržaju“ našle su se na čitavom nizu dela: oni koji proučavaju Homerovu „Ilijadu“ i Beowulf, englesku pesmu napisanu oko 1025. godine, upozoreni su da ta dela sadrže „prizore nasilne bliske borbe“, kultni „Frankenštajn“ Meri Šeli označen je jer sadrži „nasilno ubistvo i okrutnost“, dok čitaoci Šekspirovog „Hamleta“ i „Romea i Julije“ bivaju upozoreni da ih između korica vrebaju scene „uboda, otrova i samoubistva“…
„Ako upozorenje o ‘eksplicitnom materijalu’ spreči čak i jednog studenta da pročita „1984“, Univerzitet Northempton je potpuno podbacio u svojoj misiji, jer baš ovu knjigu, više nego bilo koju drugu, upravo u ovom trenutku treba čitati“, reči su profesora Endrua Timinga povodom objavljivanja liste „potencijalno opasnih“ knjiga.
Dostojevski ponovo osuđen
Italijanski profesor Paolo Nori naprasno je obavešten da se otkazuje njegov kurs o Dostojevskom na Univerzitetu Bikoka u Milanu, uz prilično uopšteno, ako ne i polunemušto „obrazloženje“ u kome se kaže da je neophodno „izbeći bilo kakav oblik polemika, jer je ovo trenutak u kome vlada velika napetost“:
– Upravo sam dobio imejl: otkazane su moje lekcije na temu „Dostojevski“. Danas nije samo krivica biti živ Rus, kriv je i mrtav Rus, i to onaj koji je za života 1849. godine osuđen na smrt zato što je pročitao zabranjenu stvar. Ono što se dešava u Ukrajini je užasno i dođe mi da plačem samo kad pomislim na to. Ovo što se dešava u Italiji je, pak, smešno – izjavio je profesor Nori u video-obraćanju javnosti, koje su preneli svi vodeći italijanski mediji.
Izvor: Novosti.rs