HIMNA BLAGODARNOSTI
Ulazak Hristov u Jerusalim – Cveti je pokretni praznik koji se slavi dan po Lazarevom vaskrsenju, šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Akatist ulasku Hristovom u sveti grad.
Cveti su praznik ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim.
AKATIST ULASKU HRISTOVOM U JERUSALIM – CVETI
Kondak 1.
Izabrani Care Gornjeg Siona, Krotki Spasitelju i Pravedni Izbavitelju naš, Tebe, Koga na visini Heruvimi nose i Serafimi slave, gledamo sada kako na magaretu u Jerusalim ulaziš i na dobrovoljno stradanje polaziš. Zato se klanjamo neiskazanom snishođenju Tvome i u umiljenju Ti izlazimo u susret sa palmovim grančicama, da bismo Ti sa jevrejskom decom klicali:
Blagosloven Koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Ikos 1.
Horovi Arhangela i Angela sa strahom i trepetom posmatrahu sa nebeskih visina Tvoj ulazak u Jerusalim, Hriste Spase, radi dobrovoljnog stradanja i sa apostolima nevidljivo sprovođahu tebe, Cara svoga, uzvikujući sa jevrejskom decom: „Osana na visini“! i kličući Ti ovakve pesme:
Blagosloven si, Gospode Bože naš, jer si posetio narod Svoj i doneo mu izbavljenje!
Blagosloven si, Vladiko Hriste, jer si došao i Krstom darovao spasenje čedima Svojim!
Blagosloven si, jer ideš da Adama iz dubine ada dozoveš!
Blagosloven si, jer si došao da Evu od stare tuge oslobodiš!
Blagosloven si, jer si propovedao radosnu vest: mir na Izrailja i spasenje naroda!
Blagosloven si, jer si objavio Novi Zavet prolivanjem krvi Svoje!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Kondak 2.
Videvši da si, Isuse, na šest dana pre Pashe opet došao u Vitaniju, Marta i Marija Ti zgotoviše večeru, a Lazar beše jedan od onih koji su za stolom sedeli. Marta usrdno služaše Tebe, Podatelju svega, a Marija dobar deo izabra, budući blagodarna zbog vaskrsenja brata svoga i, uzevši litru pravoga nardova skupocenog mirisa, pomaza prečiste noge Tvoje i obrisa ih kosom svojom, sa srcem prepunim ljubavi, kličući Ti: Aliluja!
Ikos 2.
Imajući bezuman razum, Juda ne razumede Tvoj voljni dolazak radi stradanja i, već nameravajući da te izda, smuti se, gledajući kako Marija mirisom pomazuje Tvoje noge, Gospode i reče: „Čemu ova šteta? Jer se mogaše ovaj miris prodati za trista dinara i dati siromasima.“ A ovo ne reče što mu beše stalo do siromaha, nego što beše lopov. A Ti, Gospode, videvši da Ti predstoji da uskoro smrt pretrpiš, opravda ovu svetu ženu, govoreći: „Ostavi je! Ona je to sačuvala za dan mojega pogreba.“ Stoga, poštujući Tvoj voljni dolazak na stradanja, kličemo Ti ovako:
Blagosloven si, Gospode, jer Te Marija na večeri za pogreb pripremi!
Blagosloven si, Isuse, koga Juda u svojoj duši u Vitaniji na smrt osudi!
Blagosloven si, Ti, koji si došao u Vitaniju, u kuću mira, da od Marije ljubavi i pomazanje mirisom primiš!
Blagosloven si, Ti, koji u Jerusalim ideš na voljno stradanje, da opet ljubav svetih žena mironosica celom svetu objaviš!
Blagosloven si, jer si Lazara iz mrtvih podigao, neka u sili bude dolazak Tvoj!
Blagosloven si, Ti, koji ideš da Sebe Samoga iz groba podigneš, neka bude sa vlašću ulazak tvoj!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Kondak 3.
Imajući vaistinu božansku vlast, Vladiko Hriste, Ti rano ujutru izađe iz Vitanije i, približivši se Vitfagi, posla dvojicu učenika Svojih, govoreći: „Idite u selo što je prema vama i kada uđete u njega, naći ćete magare privezano na koje nikada niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite. Ako vas ko upita: Zašto drešite?, ovako recite: Ono treba Gospodu“. Toga radi, proslavljamo Tvoj krotki ulazak u Jerusalim na magaretu i iz dubine duše kličemo Tebi, Spase naš: Aliluja!
Ikos 3.
Otišavši, učenici dovedoše magare i nabaciše na njega haljine svoje. Ti, pak, Bog budući, na Heruvimima nošen, kao čovek na mlado magare usede nas radi, da kao krotki Car sa mirom uđeš u grad oca Tvoga Davida. Toga radi, dočekujemo Te ovakvim pohvalama:
Blagosloven si, Ti, koji na visini sa Ocem na Prestolu sediš, a koji si izvoleo da na magare sedneš!
Blagosloven si, Ti, kome se na nebesima gornje sile klanjaju, a koji si na zemlji poklonjenje od dece primio!
Blagosloven si, Ti, koji snagom vekovima caruješ i koji sa slavom u Jerusalim ulaziš!
Blagosloven si, jer na smirene gledaš, Ti, koji si u Svoje krotko došao!
Blagosloven si, Ti, koji si na beslovesno magare useo, hoteći da nas oslobodiš starog bezumlja!
Blagosloven si, Ti, koji si na zemlji čudesno siromaštvo primio, a na nebesima gore sa Ocem i Duhom sediš!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Kondak 4.
Bura sumnji smućuje mi um, kako da dostojno proslavim veliku tajnu Tvoga snishođenja, Gospode, jer, imajući za Svoj presto – nebo, ti si na ubogo magare useo, tražeći čoveka, želeći da ga oslobodiš starog bezumlja, da se ostvari ono što prorok Zaharija reče, govoreći: „Raduj se mnogo, kćeri Sionova, podvikuj, kćeri Jerusalimova; evo, Car Tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladunčetu magaričinu.“ Stoga proslavljamo Tvoj miran dolazak u Jerusalim na magaretu, kličući Ti iz dubine duše: Aliluja!
Ikos 4.
Mnogi narod koji beše došao na Praznik, čuvši da Gospod dolazi u Jerusalim, sabra se zajedno u gomilu i prostirahu haljine svoje po putu, a drugi rezahu granje od drveća i prostirahu ih po putu i iđahu pred Njim i za Njim i vikahu Ti, govoreći: „Osana Sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koje dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!“ Toga radi i mi, u ovaj pretpraznični dan, noseći grančice drveća kao znamenje vaskrsenja, Tebi, Pobeditelju smrti, kličemo:
Blagosloven si, Care Izrailjev, koji si došao da tražiš carstvo koje nije od ovoga sveta!
Blagosloven si, Sine Davidov, koji nisi hteo da polomiš savijenu trsku!
Blagosloven si, Pastiru dobri, koji dolaziš da pronađeš zalutalu ovcu!
Blagosloven si, Krotko Jagnje, koje samo sebe na žrtvu voljno prinosiš!
Blagosloven si, Vladiko svega stvorenog, jer Te Tvoja tvorevina sa ljubavlju dočekuje i grančicama proslavlja!
Blagosloven si, Care slave, koga sa carskom slavom učenici sprovode i deca proslavljaju!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Kondak 5.
Odeven od veka u blistavu krasotu i silu božanstva Ti, Gospode, dolaziš sa slavom na Sion, ulazeći na Jeleonsku Goru, da se ispuni predskazanje proroka Nauma: „ Eto, na gorama noge onoga koji nosi dobre glase, koji oglašuje mir. Praznuj, Juda, svoje praznike, ispunjaj zavjete svoje“. I opet, da se ispuni drugo proroštvo Tvoga praoca Davida: „Viđeni biše pokreti Tvoji, Bože, pokreti Boga mojega, koji je u svetinji“. A kada se Ti već približi podnožju gore Jeleonske, ovo mnoštvo učenika poče gromkim glasom radosno da hvali Boga, proslavljajući Tebe zbog svih čuda koja videše govoreći: „Blagosloven Car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na zemlji i slava na visinama!“ Stoga i mi, Novi Izrailj, Crkva nastala od neznabožaca, danas radosno sa njima tebi kličemo: Aliluja!
Ikos 5.
Videvši da Te, Gospode, narod sve više proslavlja i čuvši gromke uzvike Tvojih učenika, neki od fariseja iz naroda uznegodovaše i rekoše Ti kada si silazio sa gore: „Učitelju, zabrani učenicima Svojim“. A Ti im, Gospode, odgovori: “Kažem vam, ako oni ućute, kamenje će povikati“. Zato i mi, iako su nam srca i duše hladne kao kamenje, ipak po Tvojoj reči ne možemo ćutati, nego Ti ovakve hvale uznosimo:
Blagosloven si, Gospode Bože naš, jer si došao u Jerusalim da grešnike spaseš!
Blagosloven si, Hriste Spase naš, jer si objavio vernim Tvojima da si nam blizu!
Blagosloven si, Sine Očev, jer ideš da Krvlju na Krstu nebeske i zemne izmiriš!
Blagosloven si, Sine Čovečiji, jer ideš da celom svetu veliku ljubav Oca nebeskog objaviš!
Blagosloven si, Care nad carevima, jer je Carstvo Tvoje – Carstvo svih vekova!
Blagosloven si, Vladiko nad vladarima, jer je vladičanstvo Tvoje – u svakom naraštaju i naraštaju!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Kondak 6.
Kao propovednici božanske sile Tvoje, Gospode, pokazaše se Judejci koji bejahu sa Tobom u Vitaniji, jer oni u Jerusalimu svedočahu da si Lazara iz groba podigao. Toga radi Te i srete narod, čuvši da si ovo znamenje učinio. I govorahu jedan drugom: „Zašto čekamo i ne izlazimo da sretnemo Sina Davidovog sa palmovim grančicama, da se ispuni Pismo: „Popeću se na palmu, dohvatiću grane njene“, jer, On je palma pravde o kojoj reče David: „Pravednik kao palma procvetaće“. Stoga Te narod prvo grančicama proslavljaše: „Osana!“, a kasnije ipak izađoše na Tebe koljem kao na razbojnika, ne znajući da pevaju: Aliluja!
Ikos 6.
Zasija u svoj svojoj slavi i lepoti Sveti Božiji Grad Sion, „grad Velikoga Cara“, kada mu se Ti približi, Gospode. A kada si sa visine Gore Maslinske ugledao zdanja crkvena i druge prelepe građevine gradske, tada si, videvši Sveti grad, zaplakao nad njim kao Čovekoljubivi Otac i sa plačem rekao: „Kada bi i ti znao, bar u ovaj dan tvoj, ono što je za mir tvoj! Ali je sada sakriveno od očiju tvojih.“ I odmah si prorekao da će doći dani kada će neprijatelji okružiti sveti grad i srušiće njega i decu njegovu u njemu, i neće ostaviti kamen na kamenu u njemu, zato što nije poznao vreme u kojem je pohođen. A mi, videći Te kao Dobrog Pastira, koji se žalosti zbog Svojih zalutalih ovaca, kličemo:
Blagosloven si, Veliki Pastiru ovaca, koji si došao da tražiš izgubljenu ovcu!
Blagosloven si, Arhijereju blaga koja dolaze, koji si poželeo da sa nama i u našoj nemoći postradaš!
Blagosloven si, Posredniče Novog Zaveta, koji si zaželeo da spaseš pale ljude od večne smrti!
Blagosloven si, Najpravedniji Sudijo, jer si pravedan i istiniti su sudovi o gradu Tvome!
Blagosloven si, Premilostivi Spase, jer si se pokazao milosrdan i Tvojom milošću ispuni se sva zemlja!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Kondak 7.
Hoteći da izbaviš rod ljudski od služenja đavolu, Ti si, Isuse, došao u Jerusalim, da se ispuni Pismo: „javiće se Bog bogova na Sionu.“ Zbog tebe se uzbuni sav grad: „jer, jedni izađoše u sretanje Tebi, uzvikujući glasno: „Osana Sinu Davidovom!“, a drugi začuđeni pitahu: „Ko je Ovaj?“ o, bezumni starci, lažno nazvani učitelji! Sve ulice grada propovedaju čudesa Tvoja. Čitava Judeja je ispunjena dobročinstvima Tvojim, a ovi pitaju: „Ko je?“ Lazar tek što vaskrse i ne znaju ko ga izbavi od smrti? Tek što si izašao iz Jairove kuće i ne znaju ko je oživeo kćer njegovu? Vide oni, ali ipak neće da Ti uzviknu: Aliluja!
Ikos 7.
Pokazao si divan domostroj Svoj, kada si sa slavom ušao u Jerusalim i odmah, kao Arhijerej, posetio sveti hram, da ga osmotriš. Ušao si sa vlašću u dom Oca Svoga i ispunio predskazanje Svetog proroka Avakuma: „A Gospod je u Svetoj Crkvi Svojoj; muči pred Njim, sva zemljo! „I odmah si izgnao napolje one što u njemu prodavahu i kupovahu, govoreći im: „Dom moj, dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu razbojničku.“ I tako se ispuni i drugo Pismo: „Revnost za dom Tvoj izjeda me. A mi, uplašivši se takvog pravednog gneva Tvoga, Gospode, jedno molimo od Tebe, da živimo u domu Tvome u sve dane života svoga, da gledamo lepotu Tvoju i posećujemo Tvoj sveti hram, da Te ovako proslavljamo:
Blagosloven si Ti, koji živiš u nerukotvorenim hramovima na nebu i koji si u zemaljski hram sa slavom ušao!
Blagosloven si, jer si, zavolevši obitalište Svoje slave na zemlji, dom molitve od svetovnih briga ogradio!
Blagosloven si, Gospode sila, jer više volimo dom Tvoj nego stanove bezbožničke!
Blagosloven si, Care slave, jer je bolji dan jedan u dvorovima Tvojim od hiljada u naseljima bezbožnika!
Blagosloven si, veliki u Sionu, jer je strašno i sveto ime Tvoje!
Blagosloven si, koji živiš u Jerusalimu, jer je svet hram Tvoj, čudesan u pravdi Tvojoj!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Kondak 8.
Divno i preslavno čudo si učinio, Hriste, kada si „iznenada došao u Svoju Crkvu i iscelio hrome i slepe koji Ti pristupiše, kao Svetolodavac i Milosrdni Lekar, jer, „pravda će pred Tobom ići“, kao što reče David i tako si na ovaj veliki pretpraznični dan na sve izlio radost, istinu, svetlost i život, kao što proreče prorok Sofonija, govoreći: „Raduj se, kćeri Sionova, ukloni Gospod sudove tvoje, Car Izrailjev Gospod usred tebe je, nećeš se više bojati zla. Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spasiće te; radovaće ti se veoma, umiriće se u ljubavi svojoj, veseliće se tebe radi pjevajući. Govori Gospod: izbaviću hrome i sabrati odagnane.“ Toga radi i mi, veseleći se na dan praznovanja posete Tvoje, kličemo Ti: Aliluja!
Ikos 8.
Sav si bio ljubav, Najslađi Isuse, i zato Ti hvalu prinosi voljeni Izrailj iz usta odojčadi i nezlobive dece: a kada starci i učitelji hule na Boga pitajući „Ko je ovaj?“, mladenci propovedaju, kličući Tebi: „Osana Sinu Davidovom!“, i sa palmovim grančicama dočekuju u hramu dolazak Tvoj, predskazujući Tvoje skoro vaskrsenje iz mrtvih. Zato udostoj i nas, ispunjene gordošću, da postanemo kao krotka deca, jer je takvih Carstvo Nebesko, da od čistog srca zajedno sa njima Tebi prinesemo ovakve pohvale:
Blagosloven si, na visini opevani od Serafima, koji si klicanje nezlobive dece primio!
Blagosloven si, na nebu nošeni od Heruvima, koga čisti srcem u svome srcu nose!
Blagosloven si, Ti, koji si došao da podigneš palu Davidovu skiniju, da blagoobraznu skiniju u nama opet prosvetliš!
Blagosloven si, koji si dom Svoj – domom molitve načinio, da nas, koji smo pećina dušegubnih razbojnika ponovo načiniš čistim domom Duha Svetoga!
Blagosloven si, Ti, kome hiljade hiljada služe na nebesima i pred kojim mnoštva stoje!
Blagosloven si, ti, kome hor dece klicaše na zemlji i mnoštvo naroda te sretaše!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Kondak 9.
Videvši čuda koja si učinio u hramu, Isuse, i decu kako uzvikuju: „Osana Sinu Davidovom!“, ceo skup judejskih prvosveštenika i književnika uznegodova i rekoše Ti: „Čuješ li šta ovi govore?“ A Ti im reče: „Zar niste nikada čitali: Iz usta dece i odojčadi načinio si sebi hvalu.“ A mi, čudeći se okamenjenosti srca zapevasmo Angelsku pesmu: Aliluja!
Ikos 9.
Božanstveni besednici, iako su rečiti, ipak ne mogu da odaju dostojnu hvalu Tvojm neiskazanom snishođenju, Hriste, kako si sada voljno došao u Jerusalim da pretrpiš krst. Stoga si Svoje Božanstvo sakrio od premudrih i razumnih i otkrio ga deci, koja čistim srcima više nego oci njihovi osetiše da si Ti zaista Hristos. Udostoj i nas da čistim dušama i neuprljanim ustima ispovedamo Božanstvenu slavu Tvoju, pevajući Ti ovako:
Blagosloven si, Ti, koji si Svojim rečima prosvelio i urazumio decu, tako prosveti i urazumi i naše misli i srca!
Blagosloven si, Ti, koji si činjenjem čuda posvedočio Svoje Božanstvo, otvori i moje oči da prazumem Zakon Tvoj!
Blagosloven si, Ti, koji napasaš Izrailja, napasaj me u krotosti duha na mestu zelenom!
Blagosloven si, Ti, koji čuvaš Jakova, naseli me u čistoti srca na vodi pokoja!
Blagosloven si, Care mira, neka zasija u dane Tvoje pravda, dok se ne pomrači mesec!
Blagosloven si, Sunce Pravde, da prosveti svetlost Tvoja svet dok sija sunce!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Kondak 10.
Hoteći da spaseš neznabošce, Ti si, Hriste Bože naš, podigao neke od Jelina, koji su došli na praznik da Te vide. Stoga oni pristupiše Filipu, govoreći: „Hoćemo da vidimo Isusa. A on i Andrej rekoše Tebi. A Ti im odgovori da je došao čas da se proslavi Sin Čovečiji. Svojima si došao i Tvoji Te ne primiše i na smrt osudiše. Kao što zrno pšenice, ako ne padne na zemlju i ne umre ne donosi ploda, tako si i Ti Svojom smrću mnogi plod doneo među neznabošcima, da se ispuni predskazanje proroka Isaije, da si se javio onima koji te nisu tražili i da su Te pronašli oni koji nisu pitali. Toga radi, „Hodite sada svi narodi i vidite danas Cara Nebeskog kako kao na prestolu visokom na ubogom magaretu u Jerusalim ulazi“, da svi jednim ustima i srcem Njemu zapevamo: Alliluja!
Ikos 10.
Care Prevečni, krotki, pravedni Spasitelju i Utešitelju naš! Ti si u ovaj dan krotko došao u Jerusalim sedeći na krotkom magaretu, da razrešiš zemlju od konjske drskosti. Toga radi, neka svi ljudi razumeju Tvoju krotost i neka svi znaju da Ti gledaš samo na smirenog, ćutljivog, koji drhti od reči Tvojih. Zato: „neka raskuju mačeve svoje na raonike i koplja svoja na srpove i neka se više ne uče boju.“ A mi: „krotki dušom i smireni prirodom, blagodaću primimo krotkog Vladiku svih koji dolazi da uništi gordost đavola“, da smirenim duhom Njemu ovako kličemo:
Blagosloven si, Ti, koji si se na goru Sion uzneo, da blagovestiš mir na Izrailja!
Blagosloven si Ti, koji si u Jerusalimu propovedao, da najaviš spasenje naroda!
Blagosloven si, Ti, koji si došao da siromašnima blagovestiš prijatnu godinu Gospodnju, da isceliš sve kojima je srce u mukama!
Blagosloven si, Ti, koji si zaželeo da zarobljenima objaviš oslobođenje, da sve ponižene olakšaš slobodom!
Blagosloven si, jer kao kokoška piliće Svoje pod krila sakupljaš. Da sve opterećene gresima Krstom iskupiš!
Blagosloven si, jer kao zrno pšenično koje na zemlju pada ideš na pogreb, da sve pale u dubinu ada Vaskrsenjem obnoviš!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!
Kondak 11.
Skrušeno pojanje prinosimo Tebi, Hriste i zajedno sa nezlobivom decom koja Ti klicahu: „Osana!“ i mi uzvikujemo: Bog Gospod i javi se nama, da grančicama proslavimo praznik, svet, čisti i duhovan, da ponovo uđeš u dom duša naših, kao što si obećao, govoreći: „Neću vas ostaviti sirotane; doći ću k vama. Ako me neko ljubi, ljubiću i ja njega i javiću mu se Sam. I Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti.“ Neka je blagosloven ulazak Tvoj! Dođi i sedi na prestol uma našeg, i oslobodi nas od svih bezumnih strasti, da sa neuvenljivim grančicama čistote ponovo kao nekada deca Tebi uzviknemo: Aliluja!
Ikos 11.
Svetlošću nebeskom zablistao je sveti hram kada si ga Ti posetio, Isuse, i očistio od zemaljskih trgovaca, a zajedno sa njim se danas prosveti i sveti grad, kao što proreče Isaija: „jer će iz Siona izaći zakon i reč Gospodnja iz Jerusalima“, jer si na stradanje došao i Svojim Krstom doneo svetlost, radost i ljubav. Toga radi, rekao si učenicima pre Svog stradanja: „Još je malo vremena svetlo?