RAZGOVOR S UMETNIKOM
Bratislav Radovanović i njegovi radovi su pokušaj da se u hipermodernizovanom društvu, sa izmešanim virtuelnim i stvarnim, predvidi šta nas čeka.
Ako su umetnici najbolji ambasadori kulture jedne nacije i ako slikaju svevremeno u čoveku i oko njega, onda je slikar-grafičar Bratislav Radovanović jedan posve specifičan i reprezentativan srpski umetnik srednje generacije koji s ponosom kaže da je učio kod poznatog slikara Zorana Jovanovića Dobrotina na FU u Prištini.
Bratislav Radovanović rođen je 1972. u Skoplju, ali je sve do 1999. živeo u Prištini koju je napustio posle bombardovanja krajem juna. Otišao je u Vranje kod prijatelja sa jednom torbom u kojoj su bile letnje stvari i sa namerom da se vrati posle desetak dana.
Radovanović je diplomirao na grafičkom odseku Fakulteta umetnosti u Prištini 1997. a magistrirao na istom fakultetu 2002. Od 1998. do 2004. bio je kao asistent na Fakultetu umetnosti u Prištini. Član je ULUS od 1998. Učestvovao je na više samostalnih i grupnih izložbi. Živi i stvara u Beogradu.
Ne obazirući se na dnevnopolitičke informacije jer se u kući Radovanovića ne gleda televizija, on ipak svojim delima vešto predstavlja upravo aktuelne teme i savremenog čoveka. Kako? To je suvišno pitanje za umetnika njegovog ranga jer osluškuje i apsorbuje informacije iz okruženja na način koji je darovan talentovanim stvaraocima.
Ciklus slika Hommo ludens
– Radovi Bratislava Radovanovića su pokušaj da se u hipermodernizovanom društvu, sa izmešanim virtuelnim i stvarnim predvidi šta nas čeka? Diskretnim postavljanjem strategije zavođenja posmatrača, prikazuje se da su vrednosti, etičke, proročke, Božje, ljudske, samo zaturene i da ih treba ponovo pronaći. To je svojevrsno post-post-moderno čitanje arhetipskih mitova, ironijsko sagledavanje prošlosti iz nove paradigme, obojene našim vremenom – ovako likovna kritika predstavlja umetnika grafičkog dizajna Bratislava Radovanovića.
Ciklus slika Hommo ludens Bratislava Radovanovića inspirisan društvenim igrama nastao je 2019-2020. i predstavlja pokušaj da se kroz naizgled banalne situacije pronikne u ljudsku prirodu. Trilogija Deep Blue opisuje šahovsku partiju i prvi poraz čoveka od kompjutera kao simboličan prelazak u novi vek. Šahovska partija kao igra i kao geopolitička igra čest je motiv na Radovanovićevim delima.
On je prošle godine, sa nekoliko kolega iz Srbije, učestvovao na prestižnoj internacionalnoj izložbi NordArt u Budelsdorfu u Nemačkoj. Pored ostalih, izložano je njegovo zapaženo delo „Riziko“ ulje na velikom platnu.
Usmeren na smrt i na vaskrsenje
– Umetnički ciklus TRI Bratislava Radovanovića upravo je značajan po tom uspešnom i suštinskom komponovanju različitih slojeva iz umetničke i kulturološke baštine: autor koristi ironijsku perspektivu, kao oprobani model sagledavanja, tumačenja i rekostruisanja starih mitova i mitološko-religioznih predstava. Poigravajući se sa religijskim temama, parodirajući apokrifne i jeretičke spise koji odstupaju od kanonizovanih teoloških dogmi, umetnik uspeva da napravi ironijski iskorak, dajući običnim scenama i situacijama snagu proročkih, krajnjih dešavanja. Tako, trojica igrača dečje društvene igre osvajanja sveta, predstavljeni su kao moderna replika trojice proroka dok na mapi sveta traže Vitlejem, i razgovarajući o darovima za Božijeg sina, onoga koji treba da donese spas posrnulom modernom svetu. Ili su njihove misli usmerene na smrt i vaskrsenje koje se desilo tri dana posle raspeća. Bratislav Radovanović je opsednut večitom temom smrti i straha od smrti. Tri povezana portreta prikazuju čoveka, Roba na umoru, koji kao da čeka smrt, na jednoj slici smireno, na drugoj u paničnom strahu, na trećoj u meditativnom magnovenju. Uzdignuta tri prsta na ruci naslonjenoj na prljavo staklo podsećaju na ruku davljenika oslikavajuci stvarnost u kojoj živimo – rekao je Tomislav Novović o ciklusu TRI Bratislava Radovanovića.
Kao i svi na planeti i Bratislav Radovanović je vreme pandemije virusa korona doživeo kao ograničenje slobode i evo šta nam je o tome rekao:
– Svima nam je bilo teško u proteklih par godina. Kako sam već rekao u našoj kući se ne gleda televizija i ne prate vesti tako da smo pokušavali da što više ignorišemo postojeću situaciju i pokušavamo da živimo iole normalno. Na žalost plašim se da će ograničavanja ljudskih sloboda u proteklom periodu ostaviti trajne posledice na veliki broj ljudi.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić