SATANSKI NAPAD
Starac Kleopa govori da nas đavo u vreme sudnjeg časa napada sa četiri opasna čovekova iskušenja, a protiv kojih se bori onako kako nas uči sveti Nikodim Agiorit (Svetogorac).
Braćo, dolazi poslednji čas, kada će svako od nas imati da pređe prag ovoga života. Doći će smrt danas, sutra, prekosutra; ne znamo kada će doći taj dan. Teško nama u vreme smrti!
Užas će biti veliki, jer se satana, kao što se pokazuje u Nevidljivoj borbi, celoga života bori da nas kroz greh odvede u pakao, u muku večnu, ali nikada ne napada tako, kao u vreme smrti.
Neka se zna da postoje četiri najopasnija iskušenja kojima nas đavo napada u vreme smrti:
a) najpre je borba protiv vere;
b) drugo, protiv nade;
v) treće, protiv smirenja, taštom slavom i gordošću;
g) i četvrto, mnogovrsnim utvarama i pretvaranjem služitelja nepravde u anđele svetlosti.
Sveti Nikodim Svetogorac nas uči kako treba kogod da se bori protiv ovih velikih napada i teških iskušenja u vreme smrti. I evo kako:
a) Kada neprijatelj bude otpočeo da nas napada svojim lažnim spopadanjima, mislima bezverja u našem umu, tada treba da se hitro povučemo od uma ka volji, govoreći: „Vrati se, satano, oče laži, jer tebe ne želim čak ni da čujem, pošto mi je dovoljno da verujem u ono u što veruje Sveta Crkva Hristova“. I da ne ustupimo u svom srcu mesta mislima bezverja, kao što je napisao premudri Solomon: Bude li nadolazio na tebe duh moćnoga – tj. (duh) neprijatelja – nemoj ustupati svoje mesto. I ako ti neprijatelj, zmija, bude priveo sumnju u ono što veruje Crkva, nemoj ga uzimati u obzir i nemoj mu odgovarati, nego, videvši njegovu laž i lukavstvo, čuvaj ga se veoma. A ako si jak verom i mišlju i hoćeš da posramiš neprijatelja, odgovori mu: „Crkva veruje u istinu“. I ako ti bude rekao: „Šta je istina?“, reci mu: „U koju veruje Crkva“. – „I u šta veruje Crkva?“ – „U istinu“. – „Koju istinu?“ – „Koju ispoveda Crkva“; i svagda budi u mislima sa molitvom Spasitelju našem Isusu Hristu.
b) A kada nas neprijatelj napada očajem, setimo se milosti i dobrote Boga, Koji je došao u svet da umre za nas, grešnike.
v) Kada nas bude napao taštom slavom i gordošću, smatrajmo da smo prah i pepeo, i sva svoja postignuća pripišimo Bogu. Spoznajmo vaistinu težinu svojih grehova i zala, ali ne gubimo nadu u milost Božiju, jer čuj šta kaže Sveti Duh kroz usta proroka Davida: Spašće Gospod duše svojih raba, i neće pogrešiti niko ko se uzda u njega (up. sa Ps. 33, 22).
g) A ako nas đavoli budu napali svojim utvarama i pretvaranjima u lik svetlosnih anđela, budimo čvrsto utvrđeni u smirenju svog uma i recimo: „Gubite se, podlaci, u svoju tamu, jer meni nisu potrebna viđenja. U ovom času mi je potrebna samo milost Božija i Njegovo milosrđe“.
I čak ako bi spoznao da bi mnogi od pokazanih znakova bili od Boga, okreni se od njih i odagnaj ih od sebe koliko možeš daleko. I nemoj se bojati da Bogu nije ugodno to što činiš, ako to budeš činio smatrajući sebe nedostojnim viđenja.
Znači, pamtite, braćo moja, da su ovo opšta oružja koja naši neprijatelji đavoli uobičavaju da koriste protiv nas u poslednjem času smrti. I svakoga napadaju shodno uživanjima i strastima za koje znaju da im je više podvlašćen.
I nemoj zaboraviti da u tom času svim srcem tražiš pomoć molitava Presvete i Prečiste Majke Božije, i njena hitra pomoć će te izbaviti i zakriliće tvoju dušu njenom milošću i samilošću Svesilnoga Boga.
Amin.