UPLAŠENOST OD EMOCIJA
Naučnici veruju da je presudni razlog da kod njih nastane filofobija bojazan od ponavljanja nekog ljubavnog kraha iz prošlosti.
Postoje razni neuobičajeni strahovi kod ljudi, a za one koji ih nikada nisu doživeli deluju potpuno neverovatno. Među njima je i filofobija, strah od zaljubljivanja i ljubavi generalno. Ona spada u vrstu anksioznih poremećaja.
Procenjuje se da se taj prekomerni strah javlja kod 15 odsto svetskog stanovništva i može rezultirati značajnim problemima u muško-ženskim odnosima. Uzroci za njen nastanak nisu potpuno razjašnjeni, međutim, psiholozi se slažu u tome da uzrok treba tražiti u prošlosti, lošim ljubavnim iskustvima koje je osoba doživela lično ili je makar bila svedok bolnih ljubavnih priča poput razvoda roditelja. Ovaj strah nije uvek istog intenziteta, njegovo delovanje pojačava se pri ulasku u potencijalno emotivni odnos.
Naučnici veruju da je presudni razlog za razvijanje filofobije, straha od zaljubljivanja i emocionalne bliskosti, bojazan od ponavljanja nekog ljubavnog kraha iz prošlosti. Za ove ljude sigurnije je da pokušaju da spreče uspostavljanje bliskog odnosa, poverenja i razvijanja veze nego da se prepuste, plašeći se da će biti povređeni, ostavljeni, napušteni i sami. Kao i druge fobije, i ova može znatno da utiče na svakodnevni život, ali i da se uspešno leči.
Simptomi filofobije
Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe, a manifestuju se kroz intenzivne emocionalne i fizičke reakcije, čak i kada se samo razmišlja o zaljubljivanju kroz izbegavanje kontakata, otežano disanje, ubrzan rad srca, mučnina i teškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Osoba čak može i imati svest o tome da je strah iracionalan, ali se ne oseća sposobnom da ga kontroliše i neutrališe. Kada osoba oseti da počinje da se zaljubljuje, pali se taster za paniku i kreće intenzivno odbacivanje i potiskivanje osećanja. Filofobi teže ka tome da pronađu mane osobi koja ih privlači, obično imaju potpuno nerealna očekivanja od partnera i kao da sami teže tome da budu ostavljeni.
Faktori rizika
Filofobija se češće razvija kod osoba koje su u prošlosti imale neku emocionalnu traumu. One strahuju da će se bol ponoviti i da rizik nije vredan, čak ni ako obećava period ispunjenosti, poverenja i partnerske konekcije koja znači sreću. Ako je neko bio duboko emotivno povređen ili napušten u detinjstvu, ovaj strah je prisutan i dalje, i opominje da bi ponovo moglo da se dogodi isto. Reakcija je svesno izbegavanje odnosa, čime se izbegava i potencijalni bol. Što se više izbegava izvor straha, objašnjavaju naučnici, strah je sve intenzivniji. Ako smo tokom odrastanja naučili da uspostavimo kruta pravila, to ćemo učiniti i sa svojim partnerom. Mi ćemo zahtevati davanje, deljenje i primanje od drugih, a u trenutku kada se odnos ne odvija po našim planovima, pojaviće se frustracija i videćemo pauzu kao izlaz, ali bez razmišljanja o mogućnosti promene.
Opasnost koje nosi filofobija
Živeti s filofobijom može nas naterati da prođemo kroz vrlo burne odnose. Iako je na početku sve u redu, kada dođe vreme za prelazak na viši stepen predanosti, kao što je upoznavanje porodice partnera, tada se javlja odbrambeni štit. Počećemo da tražimo nedostatke u svom partneru ili izgovore da nas uvere da ne bismo trebali nastaviti taj odnos. Na nesvesni način nastojimo da stvorimo sukobe kako bi se prekinuo odnos u kojem smo. Osobe koje pate od filofobije radije pribegavaju ispraznim vezama i avanturama, što ih dodatno emotivno hendikepira. Samim tim, dovode sebe u opasnost izbora loših partnera, ali i udaljavanja od bliskih ljudi na koje bi se u životu mogli osloniti.
Stručna pomoć
Čim osetite da je strah koji osećate parališući i da vas ometa u svakodnevnim životnim aktivnostima, potražite pomoć stručnih lica. Naime, prva adresa kojoj treba da se obratite jesu psiholog i psihijatar. Oni će proceniti stanja u kojem se nalazite i početi proces oslobađanja stega i strahova sa kojima se suočavate. Ukoliko ne lečite filofobiju, ona može razviti i druge probleme mentalnog zdravlja kao što su društvena izolacija, depresija, anksioznost, sklonost ka opijatima…
Kako se leči?
Kognitivna bihevioralna terapija (CBT), na primer, pomaže osobi da postane svesna onoga što joj se događa, prepoznaje i razume mentalni proces koji ju je naveo da oseti taj intenzivni strah. Terapeut izvodi sesije u kojima razgovara s pacijentom i pokušava promeniti njegovu perspektivu ljubavi. Takođe, stručnjaci pribegavaju i terapiji izloženosti. U ovoj terapiji terapeut uspostavlja situaciju sličnu onoj pacijenta koji pati od filofobije. Na primer, osoba koja pati od filofobije suočena je sa izazovom da zakaže sastanak s nekim ko joj se dopada. Suočavajući se s takvim situacijama, osoba će moći malo-pomalo da neutrališe nelagodu koju oseća. Lekovi kao deo terapije prepisuju se u izuzetno ekstremnim slučajevima, kada sve prethodne tehnike ne pomažu. Najčešće se koriste antidepresivi.