KOJE VRSTE HOMEOPATIJE IMAMO
Klasična homepatija je prva nastala kada ju je otkrio Dr Samuel Haneman ali danas imamo nove vrste homeopatije koja se pojavljuje u praksi. Pregled stilova u homeopatiji
Homeopati koriste različite sisteme kako bi izabrali pravi homeopatski lek za pacijenta. Originalna metodologija prepisivanja leka koju je razvio Dr Samuel Hahnemann naziva se klasična homeopatija.
Mnogi drugi sistemi homeopatije su od tada evoluirali i u stvarnosti svaki homeopata praktikuje drugačije na svoj eklektičan način. Nažalost, postojanje ovih različitih, ali srodnih sistema stvara raskol u polju homeopatije, a postoji i podsmeh šta je, a šta nije definisano kao homeopatija.
Homeopatija se mora posmatrati kao sistem koji se razvija; kao i svaki lek, nove metodologije se stalno procenjuju. U nastavku su kratki opisi koje vrste homeopatije imamo i prikaz nekih dobro poznatih metodologija koje se mogu naći u praksi.
Klasična homeopatija
Klasična homeopatija koju je definisao osnivač homeopatije Dr Samuel haneman se izdvaja po svom centralnom oslanjanju na pronalaženje jednog, ‘konstitutivnog’ leka koji odgovara celokupnom geštaltu slučaja; ukupnost mentalnih, emocionalnih i fizičkih simptoma.
Ovaj konstitucionalni homeopatski lek, kada je pravilno odabran na osnovu simptoma koje osoba ima, stimuliše urođenu sposobnost tela da se izleči i ponovo uspostavi ravnotežu na dubok i trajan način. Ovo usklađivanje jednog leka sa ukupnim stanjem bolesti pojedinca poznato je kao ‘Zakon sličnosti.
Stim da se razlikuju dva stanja kod pacijenta – prvo, bazični konstitutivni lek za jednu osobu kao njena osnovna konstitucija od rodjenja, I drugo, homeopatski lek koji trenutno odgovara njenim siptomima, jer često to nisu isti lekovi. Haneman je uvek tražio konstitutivni homeopatskilek za jednu osobu ali ako su trenutni simptomi bolest odgovarali drugom leku, on je davao onaj lek koji najbolje pokriva simptome bolesti.
Na primer, neko je po konstituciji Calacera Carbonika lek, ali su mu trenutni simptomi Kali Iodium, ta osoba će dobiti Kalium Iodium jer mu taj lek sada treba. Vremenom, kako se neki simptomi gube (skidaju slojevi bolesti) možda se dodje I do bazičnog Calcarea Carbonika leka.
Kao i druge metodologije, klasična homeopatija koristi veoma razblažene, potencirane lekove.
Kod akutnih bolesti lek se daje često, i na svakih par sati, sve dok ima poboljšanja i dok ne dodje izlečenje.
U hroničnim slučajevima se daje jedan lek pa se nedeljama prati stanje sve dok ima pomaka, kada restane proces isceljenje, daje se novi ili pak i drugi lek ako su se simptomi promenili. To je paradoks koji zbunjuje sve one koji ne poznaju homeopatiju.
Homeopata koji radi na ovim smernicama i prepisuje recept za jedan, dobro usklađeni lek dat u visokom razblaženju, praktikuje klasičnu homeopatiju. Međutim, ovo i dalje ostavlja širok spektar u kojima se homeopati zapravo bave uzimanjem slučaja, odabirom leka, odabirom potencije, doziranjem leka, a zatim praćenjem slučaja.
Dakle, postoje varijante unutar opšteg okvira klasične homeopatije, posebno u pogledu toga koje informacije ili simptomi od pacijenta su prioritet kao osnova za recept. Većina ovih varijacija nije toliko različita kao što bi njihovi praktičari mogli da tvrde.
Međutim, postoje neki koji pokušavaju da skrate važan proces usklađivanja holizma simptoma sa lečenjem, a oni, iako prate druga pravila klasične homeopatije, mogu rezultirati znatno manjom preciznošću.
Jedan od primera koji se često ismeva u klasičnoj homeopatiji je tehnika poznata kao „ključno prepisivanje“, u kojoj se homeopatski lek prepisuje na osnovu samo jednog veoma specifičnog simptoma kao što je “pečući bol u levom stopalu u 3 sata ujutro”. Klasična homeopatija koja uvek uzima u obzir celokupnu sliku simptoma koji su prisutni kod pacijenta i nikada ne izoluje pojedinačne simptome.
Kao metod prepisivanja leka, klasična homeopatija poseduje obimno kliničko iskustvo, sa više od 200 godina istorije.
Sankaranova metoda senzacije
Rajan Sankaran je poznati indijski homeopat koji je u velikoj meri uticao na homeopatiju svojim metodama uzimanja slučajeva i razvojem inovativnih šema klasifikacije homeopatskih lekova. Sankaran je razvio „metod senzacije“ kao način da se udubi u slučaj i podstakne pacijente da opišu svoja najdublja iskustva.
Sankaran je takođe stvorio metodologiju za preciznije pronalaženje konstitutivnih lekova kroz bolje razumevanje razlika između različitih „porodica“ lekova, kao što su minerali naspram biljaka i životinja. Prema Sankaranu, različita kraljevstva ili porodice u prirodi imaju sveobuhvatne osnovne senzacije koje pomažu da se razlikuju.
Mijazmatsko prepisivanje – lečenje mijazama u homeopatiji
Mijazmatsko prepisivanje prema Janu Votsonu je „zasnovano na pretpostavci da praktično kod svakoga postoji nasledna ili stečena energetska blokada ili poremećaj – mijazam, koji proizvodi predispoziciju prema određenom i prepoznatljivom obrascu bolesti.
Implicitna u ovoj metodi je ideja koju je formulisao Haneman da je nemoguće fundamentalno i trajno izlečiti hronično bolesno stanje osim ako lečenje nije usmereno na osnovni mijazam.
Mijazmi mogu biti stvoreni nerešenim ili potisnutim obrascem bolesti unutar porodične linije koja se prenosi kroz generacije. Na primer – baka i deda koji su bolovali i umrli od tuberkuloze mogli bi na svoju decu preneti „tuberkularni” mijazam.
Kao rezultat toga, mijazmi se generalno uklanjaju upotrebom nozoda, koji su lekovi pripremljeni od materijala bolesti. Ako kod pojedinca postoji više mijazama, po Hanemanu je osnovno ukloniti psorični mijazam, dok kod savremenih shvatanja treba uklanjati onaj mijazam koji je trenutno aktivan.
Glavne tradicionalne nozode uključuju Psorinum, Medhorrhinum, Carcinosin, Tuberculinum i Siphilinum. U modernom shvatanju ih još, kao što su Mikotični mijazam, itd, sveukupno 10 mijazama postoji.
Koncept mijazama je proširen tako da uključuje opšte mehanizme suočavanja pojedinca, kao i lekove izvan samih nozoda.
Pomenuti Rajan Sankaran opisao je prošireni pogled na mijazme kao mehanizam preživljavanja osobe koji preovladavaju tokom bolesti, kao i drugih životnih stresova. Razumevanje koji mijazam klijent odgovara, i posmatranje povezanih lekova za taj mijazam, može biti korisno analitičko i preskriptivno sredstvo.
Šoltenova grupna analiza
Jan Šolten je pronicljivi holandski homeopata koji je pomogao da produbimo naše razumevanje minerala i elemenata povezujući njihovu homeopatsku funkciju sa njihovim položajem u periodnom sistemu elemenata.
Kao što je gore opisano, osnovni osećaj elementarnih lekova se vrti oko ideje o formiranju ili gubitku strukture ili samoidentiteta. Koristeći Šoltenov sistem, homeopata pokušava da razume gde se nalazi osećaj sopstvenog identiteta i samopouzdanja pojedinca u odnosu na periodni sistem; gde svaki element ima drugačiji odnos prema tome što je sam po sebi potpun ili mu je potrebno dovršenje svoje fizičke strukture (analogno, njegov samoidentitet).
Šoltenov Periodični sistem se sastoji od 18 kolona poznatih kao ‘faze’ i 8 redova poznatih kao ‘serija’.
Sve veći niz faza (kolona) s leva na desno preko stola odgovara analognom usponu i padu strukture ili osećaja sopstvenog identiteta. Niz serija (redova) dok se krećete od vrha do dna odgovara povećanju složenosti i sofisticiranosti osećaja sebe.
Sistemi koje su razvili Sankaran i Šolten dobili su neke kritike iz okvira lekara klasične homeopatije jer uvode nove metode pronalaženja lekova i uzimanja slučajeva koji su drugačiji od tradicionalnog pristupa.
Izopatija i tautopatija
Izopatska (Iso, što znači ‘isti’) homeopatija se odnosi na prevenciju i lečenje zaraznih bolesti sa homeopatskim preparatom odgovarajuće bolesti; poznat i kao nozoda.
Nozoda se može napraviti od bilo kog patogena – virusa, bakterije, gljivice ili parazita, itd.
Izopatsko prepisivanje se razlikuje od klasične homeopatije po tome što ne poklapate simptome bolesti sa dokazanim simptomima leka, već ste jednostavno korišćenje homeopatskog preparata bolesnog organizma za lečenje tog istog bolesnog organizma. Ona je donekle, iako ne u potpunosti, analogna vakcini, u kojoj mala količina štetnog organizma pomaže u stvaranju efikasnog imunološkog odgovora na tu bolest ako se zarazi. Ovde je to više kao vakcinacija posle oboljevanja.
U lečenju ASD, PANS-a i drugih hroničnih bolesti, koristi se mnogo recepata za nozode za rešavanje specifičnih bakterijskih, virusnih i parazitskih infekcija tela. Ove recepte možete nazvati izopatskim. Mada ‘izopatski’ recepti mogu zapravo biti klasični homeopatski recepti. Dokazano je da ovi lekovi za nozode poseduju mnoge simptome ponašanja koji se vide kod autizma, kao što su OKP i stimulativno ponašanje.
Tautopatija je oblik izopatije koji se koristi za lečenje trajnih neželjenih efekata ili oštećenja nastalih upotrebom konvencionalnih lekova ili toksina. Koristi se tako što se prave i daju homeopatski preparati tog istog leka koji je izazvao problem. Na primer, ako imate nuspojavu od kortikosteroida, uzećete homeopatski oblik kortikosteroida koji treba da umanji ili eliminiše nastale nus pojave duge upotrebe kortikosteroida, koliko je to moguće, jer ima promena koje su trajne.
Tautopatski lekovi se mogu napraviti od farmaceutskih lekova, hemijskih otrova, zračenja ili vakcina.
U ovoj eri polifarmacije i prekomerne upotrebe farmaceutskih lekova, mnogi pacijenti mogu da ispolje simptome zbog višestrukih lekova, i ova tehnika može biti korisna u tim slučajevima.
CEASE Terapija
CEASE je skraćenica za „Potpuna eliminacija ekspresije autističnog spektra“, a razvio ju je holandski homeopata Tinus Smits.
To je u suštini korak po korak izopatski/tautopatski pristup za lečenje ASD-a korišćenjem homeopatskih preparata vakcina, lekova i drugih toksičnih supstanci povezanih sa autizmom.
CEASE takođe koristi specifične homeopatske lekove kao što su Cuprum i Sacharum officinale za pomoć u lečenju specifičnih ponašanja dece kao što su ukočenost i nedostatak naklonosti, kao i posebne dodatke ishrani koji pomažu u procesu oporavka.
Pristup CEASE je dobro razjašnjen u knjizi Tinusa Smitsa, Autism; Beyond Despair.
Sekvencijalna Terapija
Sekvencijalnu terapiju je razvio Dr JF Elmiger iz Švajcarske, a doneta je u Severnu Ameriku i homeopatsku zajednicu i dalje razvijena početkom 1990-ih.
Termin ‘sekvencijalni’ se odnosi na lečenje specifičnih šokova i trauma (uglavnom posledica od lekova, vakcina, operacija, ali i emocionalnih trauma) u životu osobe primenom homeopatskih lekova.
Traume se identifikuju kreiranjem „vremenske linije“ života osobe/deteta, a zatim se tretiraju obrnutim redosledom.
Homeopatska drenaža
Metod nazvan Homeopatska drenaža je sistem medicine koji je razvio francuski lekar i homeopata dr Antoan Nebel.
Homeopatska drenaža koristi kombinovane homeopatske lekove zvane UNDA brojevi za detoksikaciju (drenažiranje) tela otvaranjem kanala eliminacije i promocijom pražnjenja toksičnih akumulacija iz određenih organa i telesnih sistema.
Lekovi za drenažu nisu namenjeni da zamene klasične homeopatske lekove, već da pomognu procesu zarastanja promovišući zdravu detoksikaciju ćelija i sistema organa.
Banerji protokol
Indijska porodica Banerji u kojoj se homeopatsko umeće nastavlja iz generaciju u generaciju, stvorile je poseban sistem lečenje, prilagodjen ogromnom broju pacijenata koje imaju u Indiji i gde nemaju vremena da svakom pacijentu posvete pažnju. Banerji protokol su preporuke koje homeopatske lekove uzimati za koju bolest. Njihov protokol se oštro suprostavlja klasičnoj homeopatiji jer za neku bolest u isto vreme daju do 3 leka i to svakodnevno.
Klasična homeopatija pacijentu daje jedan lek i čeka nedeljama da se vidi rezultat i lekovi se ne uzimaju paralelno. Kad je u pitanju Banerji protokol taj metod je potpuno suprotan, dnevno se uzima 1 do 2 različita leka, često istovremeno.
Primer za Banerji protokol za herpes:
- Herpes – Genitalni i labijalni:
Hepar Sumpor 200C i Arsenicum Album 200C. zajedno dva puta dnevno - Zoster herpes:
Hipericum 200C + Antimoniumn Crudum 6C: naizmenično svaka 3h.
Cvetne esencije – Bahove kapi
Cvetne kapi ili cvetne esencije razvio je Edvard Bah, koji je napravio 38 specifičnih esencija koje su nazvane po njemu Bahove kapi. Napravio je i popularni preparat više cvetnih kapi ‘Rescue Remedi’ za anksioznost i stres. Sada postoje stotine dodatnih cvetnih esencija izvan početnih 38.
Dok su cvetne esencije razređene biljke, one se ne pripremaju sa serijskim razblaženjima i sukusijama kao homeopatski lekovi. Većina cvetnih esencija se pravi tako što se botanički proizvod jednostavno ostavi u izvorskoj vodi na suncu, a zatim konzerviše rakijom.
Cvetne esencije se često doziraju i daju se za specifične mentalne/emocionalne neravnoteže. Lako se sami propisuju.
Tkivne soli – Šuslerove soli
Tkivne soli ili ćelijske soli je razvio dr Vilhelm Hajnrih Šusler, koji je stvorio 27 pojedinačnih ćelijskih soli.
Dvanaest tkivnih soli je kombinovano u popularnom dodatku ‘Bioplasma’.
Šuslerove tkivne soli su homeopatski preparati niske potentnosti, obično u opsegu 6C potencije. Napravljeni su od istih osnovnih minerala koje ljudsko telo koristi na ćelijskom nivou.
Dr Shuessler je utvrdio da su mnoga stanja rezultat neravnoteže minerala, i ako se ovi minerali uzimaju u homeopatskim razblaženjima (umesto velikih doza koje se nalaze u vitaminskim suplementima), to pomaže da se „otključaju“ ćelije tako da mogu da lakše unesu pravi balans minerala iz ishrane.
Indikacije za ćelijske soli su uglavnom usmerene na jačanje ili poboljšanje specifičnih funkcija tela, kao što je davanje Calc Flour-a za pomoć kod karijesa i obnavljanja zubne gleđi, ili Kali Phos-a za iscrpljeni nervni sistem.
Tkivne sole se lako samostalno propisuju uz pomoć jednostavnog priručnika.
Kombinovani homeopatski lekovi
Kombinovani homeopatski lekovi su kombinacije homeopatskih lekova niske potentnosti, najčešće 3C, 6C i 12C, formulisane za specifične tegobe.
Popularne kompanije za homeopatiju kao što su Boiron i Hilands prave mnoge takve formulacije, za opšte tegobe kao što su gasovi i nadimanje, sinusitis, nicanje zuba kod dece ili nesanica.
Ove kombinovane lekove koje sada ima i prosečna apoteka; svedoči o njihovoj rastućoj popularnosti.
Iako ovi lekovi nisu zamena za tačnije prepisivanje leka o dstrane homeopata, oni su svakako vredna opcija za klasične lekove koji se prodaju bez recepta za uobičajena stanja.