VRUĆE КESTENJE
Кestenje! Кestenje! Vruće kestenje!
Prodavac doziva poetskim glasom,
i poetski krče prazna creva
u pesnikovom stomaku.
Кestenje! Кestenje! Vruće kestenje!
Odzvanja poziv sa ugla Titove ulice,
čekajući da neki zaljubljeni momak
kupi svojoj devojci kesu pečenih kestena
dok šetaju Vrbasom,
po korzou,
od pošte, do kafea Кairo,
i natrag.
Кestenje! Кestenje! Vruće kestenje!
Prodavac još uvek doziva istim glasom,
kao da se čudi što me nema
da i ja dođem
po svoju kesu kestenja…
(Vrbas, 1963.)