HRONIČNA UPALA I NJENE POSLEDICE

Svaka hronična upala potencijalna je opasnost za razvoj nekog oboljenja, ali ona ima i negativne psihološke efekte na motivaciju, koja posledično izaziva redukovan nivo hormona sreće u telu.

Ljudi često prožive dane u kojima im nedostaje motivacije da ustanu i odu gde im je potrebno. Iako ovaj bezvoljni osećaj može da se pojavi u bilo kom trenutku, oni kojima je dijagnoza neka hronična upala verovatnije će doživeti iznenadni napad apatije.

Studija objavljena u časopisu „Trends in Cognitive Sciences“ otkrila je da niskostepena hronična upala utiče na dopaminski sistem u mozgu, koji je odgovoran za motivaciju. U svom radu, istraživači sa Univerziteta Emori iz Atlante u SAD predstavili su povezanost između dopamina, motivacije i upalnog odgovora kao dela procesa lečenja, razvijajući teorijski okvir izveden iz računarske metode za testiranje svojih teorija.

„Kada se vaše telo bori sa infekcijom ili zaceljuje neku ranu, vašem mozgu je potreban mehanizam da ponovo usvoji vašu motivaciju za druge stvari kako ne biste trošili previše energije. Sada imamo snažne dokaze koji sugerišu da imuni sistem ruši dopaminski sistem kako bi pomogao mozgu da izvrši ponovnu kalibraciju“, kaže jedan od autora studije Majkl Tredvej.

Veza između motivacije i upale

U ovoj studiji, istraživači su pretpostavili da je telu potrebno više energije da zaceli ranu ili da prebrodi neku infekciju. Da bi osigurao da ima dovoljno energije na raspolaganju za proces izlečenja, mozak koristi adaptivnu tehniku da poremeti putove dopamina, što zauzvrat smanjuje celokupno oslobađanje ove važne supstance koja se često naziva hormonom sreće.

Objavljena računska tehnika omogućila je istraživačima da tačno mere efekte koje pruža hronična upala na količinu dostupne energije, kao i odluku da učine nešto na osnovu sopstvenog napora. Pored toga, ova metoda bi mogla doneti dodatni uvid u to kako ova upala doprinosi motivacijskim poremećajima kod depresije, šizofrenije i drugih poremećaja.

„Ako je naša teorija tačna, onda bi mogla imati ogroman uticaj na lečenje slučajeva depresije i drugih poremećaja u ponašanju koji mogu biti vođeni upalom. To bi otvorilo mogućnosti za razvoj terapija koje ciljaju korišćenje energije od strane imunih ćelija, što bi bilo nešto potpuno novo u medicini“, kaže koautor studije Endrju Miler.

Druge studije o upali i njenim psihološkim posledicama

Naučnici su već utvrdili da imune ćelije oslobađaju tzv. signalne molekule. Ovi molekuli, zvani citokini, utiču na funkciju neurona odgovornih za oslobađanje dopamina u području mozga koji se naziva mezolimbički sistem. Ova oblast je odgovorna za jačanje naše spremnosti da se radi mnogo više ukoliko postoji neka nagrada za taj rad.

Jedna druga studija, objavljena u časopisu „Adaptive Human Behavior and Phisiology“, proučila je odnos između nivoa proupalnih citokina i odlučivanja usmerenog na sadašnjost. Nalaz sugeriše da faktori koji podstiču upalu takođe igraju ulogu u impulsivnosti kod pojedinaca.

Istraživači ove studije su ispitali da li povećanje nivoa pljuvačkih protivupalnih citokina može da predviđa vremensku nedostojnost, ključnu komponentu donošenja odluka u sadašnjosti. Tim je tvrdio da je imuni sistem igrao važnu ulogu u kalibraciji ponašanja neke osobe.

Istraživači su pozvali 161 studenta koji su eksperimentalno indukovani da imaju viši nivo proupalnih citokina izlažući ih seksualno uzbudljivim fotografijama, pretećim slikama i slikama koje pokazuju neku bolest. Nakon izlaganja fotografijama, istraživači su tražili od učesnika da ispune anketu sa 30 pitanja kako bi merili odlaganje njihovih reakcija.

Na osnovu rezultata, istraživači su otkrili da viši nivoi citokina predviđaju mnogo veću vremensku nedostojnost. Primetili su da će oni koji imaju viši nivo zapaljenskih markera izabrati manje i neposredne nagrade, a ne veće i kasnije nagrade. Ovi nalazi sugerišu da ovi citokini igraju mehaničku ulogu u želji za odmah dostupnim nagradama.

Sve u svemu, ove studije pokazuju napredak u opštem razumevanju psiholoških posledica hronične niskostepene upale u našem organizmu.