KULTURA SEĆANJA
Pre 77 godina je nacistička Nemačka kapitulirala, nakon naleta Crvene armije. Danas, tokom ruske agresije na Ukrajinu, sovjetski spomenici u Nemačkoj postaju sporni, iako se većina istoričara zalaže da ostanu tu gde su.
Nakon završetka Drugog svetskog rata, Crvena armija je podigla četiri spomenika u Berlinu. Cilj je bio da se oda počast poginulim vojnicima iz Sovjetskog Saveza, posebno onima koji su pali u bici za Berlin. To nisu samo spomenici u čast pobede, već i spomen-područja sa vojnim grobljima.
Memorijal Berlin-Tirgarten svečano je otvoren 11. novembra 1945. paradom savezničkih trupa. Dva tenka T-34 i dva topa, koji su korišćeni u bici za Berlin, nalaze se na ulazu na spomen-obeležje.
Krajem ovog marta tenkovi su umotani u ukrajinske zastave. Ubrzo nakon toga, berlinska demohrišćanska odbornica Štefani Bung zahtevala je da se topovi i tenkovi uklone zbog rata u Ukrajini: „Danas tenk u Tirgartenu više ne predstavlja samo oslobođenje Nemačke od nacizma i fašizma, već i agresivni napad na teritorijalnu granicu i ratovanje kojim se uništavaju ljudski životi.“
Međutim, berlinski Senat je odbio njen zahtev. „Reč je o obeležavanju sećanja na poginule u Drugom svetskom ratu, u kojem su brojni vojnici Crvene armije izgubili živote u borbi protiv nacističkog režima, uključujući mnoge nacionalnosti Sovjetskog Saveza, pa i niz ruskih i ukrajinskih vojnika“, rekla je gradonačelnica Betina Jaraš iz stranke Zelenih.
Berlin je zakonski obavezan da brine za sovjetske spomenike: to je deo sporazuma Zapadne i Istočne Nemačke, te četiri sile pobednice u ratu iz 1990. godine, kojim je dogovoreno očuvanje i održavanje spomen-obeležja.
Napadi na spomenik u parku Treptov
Ratni spomenik u Treptovskom parku najveći je spomenik te vrste u Nemačkoj i najvažniji spomenik sovjetskim vojnicima u Berlinu. Na okolnih pet grobnih polja sahranjeno je 7.000 vojnika iz svih bivših sovjetskih republika.
Početkom aprila nepoznate osobe su na obeležju ispisale antiruske slogane. Počinioci su crvenom bojom na postolju ispisali rečenice poput: „Ukrajinska krv na ruskim rukama“ ili „Smrt svim Rusima“, a nekoliko dana kasnije i simbol „Z“, te slogane poput „Ubice“ ili „Orci“. Spomenik je sada pod pojačanim nadzorom, a policija traga za počiniocima.
Justus H. Ulbriht, nemački istoričar i direktor udruženja „Denk Mal Fort!“ koje se bavi kulturom sećanja, uveren je da rušenje ili skrnavljenje spomenika neće doneti ništa dobro: „Ono što vidite u Treptovu je herojski spomenik. Naklonost herojima je drastično opala u Nemačkoj. Spomenici ove vrste su definitivno postali sporni.“
Ovaj istoričar smatra da je svaki spomenik deo istorije grada. „Zalažem se za to da spomenik uvek treba da ostane tamo gde je, ali da se govori, komentariše.“
Mora li se spomenik Crvenoj armiji ukloniti u Drezdenu?
Sovjetski spomenik u Drezdenu podignut je odmah po završetku rata i svečano otvoren u novembru 1945. godine. Godine 1994. spomenik je preseljen i sada se nalazi u blizini Muzeja vojne istorije Bundesvera.
Krajem marta političar Liberala iz Drezdena Štefan Šarf napisao je na Tviteru: „Ne, sovjetski ratni spomenik u Drezdenu ne može ostati. Ne zbog 1945, već zbog 1953, 1968. i 2022.“
Prva gardijska tenkovska armija Sovjetskog Saveza, koja je bila stacionirana u Drezdenu do 1993. godine, bila je uključena u gušenje narodnog ustanka u DDR-u 1953. i u gušenju Praškog proleća 1968. godine. Danas je ta ista ruska 1. gardijska tenkovska armija aktivna u ratu u Ukrajini. Kao rezultat toga, spomenik mnogima postaje trn u oku.
Kristijane Janeke, naučna direktorka Muzeja vojne istorije u Drezdenu, ne drži do ideje uklanjanja spomenika, niti premeštanja u muzej. „Onda bi se iz javnog prostora uklonio deo istorije grada i deo sećanja na rat. Mislim da je to pogrešno. Ne možete menjati historiju. Ovi spomenici podsećaju na ono što se desilo. Jedino ako se stave u kontekst, na primer ukoliko bi se napravio precizniji opis spomenika, onda bi to moglo biti odgovarajuće rešenje.“
Šta će biti sa Nemačko-ruskim muzejom?
Do 24. februara ukrajinska, ruska, beloruska i nemačka zastava visile su ispred zgrade Nemačko-ruskog muzeja u berlinskom naselju Karlshorst. Sada tamo visi samo ukrajinska zastava.
„Mnogi veruju da isticanjem samo ukrajinske zastave želimo da ljudi zaborave postignuća Crvene armije i ulogu Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu. To uopšte nije istina. To je znak solidarnosti s Ukrajinom. Prethodno smo postavili sve tri zastave jer ovde zajedno rade ljudi svih tih nacionalnosti“, rekao je direktor muzeja Jerg More.
U zgradi, koja je danas muzej, pre tačno 77 godina (8. maj 1945. godine) potpisana je bezuslovna kapitulacija Nemačke. Muzej su zajednički osnovale Nemačka i Ruska Federacija 1994. godine u pravnom obliku udruženja, kojem su se 1997. i 1998. kao članovi pridružili nacionalni muzeji Drugog svetskog rata iz Ukrajine i Belorusije.
Nakon redizajna, muzej u Karlshorstu ponovo je otvoren u maju 1995. godine kao Nemačko-ruski muzej.
Uzimajući u obzir rusku invaziju na Ukrajinu, uprava muzeja odlučila je da koristi naziv „Muzej Berlin-Karlshorst“, jer on je spomen-obeležje za sve žrtve iz celog bivšeg Sovjetskog saveza, bez obzira na nacionalnost.
„Ruska Federacija pokušava da nacionalizuje sovjetsku pobedu, da je monopoliše, pa se ponekad za to zloupotrebljava i svaka saradnja“, kaže More. „Trenutno nam pomaže jedino ako sasvim jasno držimo distancu.“
Izvor: DW.com