VINČANSKA CIVILIZACIJA
Vinčanska kultura ili civilizacija je cvetala u neolitu, pre 5000 godina. Vinča je bila centar i prestonica stare Evrope u praistoriji
U predgradju Beograda, na Dunavu, leži preistorijsko arheološko nalazište iz neolita, mesto svetskog značaja koje vredi obići. U pitanju je arheološki fenomen koji se naziva Vinčanska kultura i prostirao se na teritoriji Balkana duž slivova glavnih reka.
Moje poznavanje Vinčanske kulture ili Vinčanske civilizacije, kako bi bilo ispravno reći, bilo je površno i samo kroz par fragmenata. Medjutim, zahvaljući našim prijateljima Dragani i Neši Zilović imali smo priliku da bliže pridjemo datoj temi.
Naime, Dragana i Neša su nas pozvali da posetimo arheološko nalazište u Vinči i da poslušamo zvanično i nezvanično njihovog prijatelja kustosa muzeja gospodina Dragana Jankovića Lepog koji tamo boravi i drži predavanja na temu šta je to Vinčanska kultura.
Poseta Vinči je bio lep, informativan i sadržajan dogadjaj. Postavlja se pitanje da li su Srbi naslednici vinčanske kulture.
Vinčanska kultura predstavlja mlađeneolitsku i ranoeneolitsku kulturu jugoistočne Evrope (između prvih vekova 5. milenijuma pre nove ere i prvih vekova 4. milenijuma pre nove ere).
Prostirala se od srednjeg Potisja na severu do Skopske kotline na jugu i od reka Usore i Bosne na zapadu do Sofijskog basena na jugu, odnosno obuhvatala je teritorije današnje Srbije, Rumunije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Vinčanska kultura je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura u svetu. Najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa vinčanskog lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji.
Priobalni pojas Dunava u zoni nalazišta Vinče, kod Beograda, proglašen je arheološkim parkom.
—–
Vinčanska kultura ili kultura Stare Evrope je nastala negde oko 5,500 godina pne i trajala do 4.500 godine pne. To je bio centar evropske civilizacije skoro 1000 godina i početak evropske kulture.
U njoj je nastalo i prvo pismo, kao i obrada metala, bakra. Živelo se stajaćim životom, u kućama koje vrlo sliče savremenim i ekološkim zdanjima, imali su podno grejanje u njima, naselja su bila pored reka, obradjivali su polja, bili su vrhunske zanatlije.
Radilo se o miroljubivoj zajednici i društvu koje nije poznavalo ratove. Vinča je bila centar trgovine za celu Evropu.
Vinča je otkrivena 1908 godine. Samo mali deo terena je istražen i ono što je pronadjeno je konzervirano.
Vinčanska kultura je nazvana po lokalitetu Vinča – Belo brdo, koje se nalazi na desnoj obali Dunava, u selu Vinča, 11 km nizvodno od Beograda, na kome je iskopavanje započeo 1908. profesor Beogradskog univerziteta dr Miloje Vasić, na prostoru od oko 400 m². Sa manjim prekidima, radovi su trajali sve do Prvog svetskog rata. 1924. godine, obavljeno je iskopavanje ali nakratko, zbog nedostatka materijalnih sredstava.] Otkriveni su ostaci osam neolitskih naselja, od kojih najstarije naselje pripada periodu srednjeg neolita i starčevačkoj kulturi.
Vinča tridesetih godina postaje nalazište čuveno u svetu. Miloje Vasić je 1932. i 1936. objavio četiri toma monografije „Praistorijska Vinča“, čime je završena druga faza istraživanja ovog lokaliteta.
—–
Gospodin Dragan Janković je odličan govornik i prezentator. Vrlo zanimljivo i lepo priča, uzbudljivo i pronicljivo.
Treba otići u Vinču radnim danom ili vikendom jer on na svakih 45 minuta drži predavanje na temu Vinčanske kulture.
Predavanje traje do pola sata.
Ulaznica je 100 dinara za studente a 200 dinara za odrasle.
Predavanje je u okviru malog muzeja koji je izgradjen na tom mestu i gde možete da vidite pronadjene predmete iz tog doba koji su fascinantni.
A posebno zanimljivo postane kada gosn Janković objasni nastanak tih predmeta i njihov značaj za istoriju.
U kulturi starih vinčanaca je postojala i duhovna dimenzija u njihovim životima. Imali su kult majke i plodnosti.
Izradjivali su figure plodnih žena sa velikim očima. A zašto figure imaju velike oči, objasniće vam gospodin Dragan Janković Lepi u svojiim besedama.
Objasniće on i mnoge druge detalje zbog čega je Vinčanska kultura tako fascinantna.
Lady of Vinca (Vinčanska dama). Jedan od najpoznatijih nalaza sa ovog lokaliteta. Lady of Vinca je otkrivena 1929. godine na dubini od 4,8 metara. Napravljena je od pečene gline, visoka je 13,2 cm.
Lady of Vinca predstavlja ženu na postolju, u sedećem položaju, petougaonog lica i urezanih krupnih očiju i plastičnog dugačkog nosa. Desna ruka je savijena i položena na grudi. Na licu, rukama i temenu postoje perforacije.
Vaza se nalazi u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta.
——
Vinča je vrlo cenjena lokacija u svetskoj arheologiji i daje joj se naučni značaj.
U planu je izgradnja savremenog arheološkog centra. Trenutno to ne izgleda sjajno na terenu, možete se i razočarati zašto to sve nije sredjenije i kompleksnije.
Ali ako razmislimo koliko novca treba za arheologiju a malo šta vam se može vratiti od tih para, razumljivo je da ekonomski nejaka zemlja ne može od toga stvoriti moćnu turističku destinaciju.
Osnivanjem Odbora za arheološka istraživanja u Vinči pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i angažovanjem akademika Vase Čubrilovića i Jovana Todorovića, započeta su 1978. godine nova iskopavanja. U početku je istraživanjima rukovodio Nikola Tasić, a od 1982. godine akademici Milutin Garašanin i Dragoslav Srejović. Posle završetka radova od 1986. do 1998. nije bilo sistematskih arheoloških istraživanja. Ipak, 1988. nalazište je uređeno zbog simpozijuma pod nazivom „Vinča i njen svet“ (originalni naziv – engl. Vinča and its World).
Milutin Garašanin je 1998. godine okupio terensku ekipu i tako je počela treća serija iskopavanja na eponimnom nalazištu. Od 2001. uvedena je flotacija za dobijanje uzoraka makrobiotičke analize. Od 2003. započela su iskopavanja u sistemu celina („unit“), za razliku od ranijih iskopavanja u kvadratnoj mreži. U istraživanja su uključene i arheozoologija i zooarheologija, a za vođenje terenske dokumentacije počela je da se koristi računarska tehnologija. Od 2002. korišćen je elektronski daljinometar (EDM) Napravljena je baza podataka i softver ArchaeoPack (Tasić, Jevremović 2003.) koji je testiran na iskopavanjima u Vinči.
——
Vinčanska kultura je zaista zanimljiv dogadjaj u svetskoj istoriji i kada se nadjete tamo, udjete u jedan pomalo utopijski svet.
Svet koji je fascinantan zbog svog načina i stila života, zbog neverovatne pameti i mudrosti koja ih je krasila.
Vredi posetiti Vinču.
Zlatko Šćepanović